حَدَّثَنَا يَحْيَى عَنْ حُمَيْدٍ عَنْ أَنَسٍ قَالَلَمَّا رَجَعْنَا مِنْ غَزْوَةِ تَبُوكَ قَالَ عَلَيْهِ الصَّلَاة وَالسَّلَامُ إِنَّ بِالْمَدِينَةِ أَقْوَامًا مَا قَطَعْتُمْ وَادِيًا وَلَا سِرْتُمْ مَسِيرًا إِلَّا شَرَكُوكُمْ فِيهِ قَالُوا وَهُمْ بِالْمَدِينَةِ قَالَ حَبَسَهُمْ الْعُذْرُ
Anas (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Tabuk gʻazotidan qaytganimizda u zot alayhissalotu vassalom: «Albatta, Madinada shunday qavmlar borki, sizlar qanday vodiydan oʻtgan va qanday yoʻl bosgan boʻlsangizlar, ular ham unda sizlarga sherik boʻldilar», dedilar. Ular: «Ular Madinada turib-a?» dedilar. U zot: «Ularni uzr ushlab qoldi», dedilar.Анас (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Табук ғазотидан қайтганимизда у зот алайҳиссалоту вассалом: «Албатта, Мадинада шундай қавмлар борки, сизлар қандай водийдан ўтган ва қандай йўл босган бўлсангизлар, улар ҳам унда сизларга шерик бўлдилар», дедилар. Улар: «Улар Мадинада туриб-а?» дедилар. У зот: «Уларни узр ушлаб қолди», дедилар.