حَدَّثَنَا يَحْيَى عَنْ حُمَيْدٍ عَنْ ثَابِتٍ عَنْ أَنَسٍأَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مَرَّ بِرَجُلٍ وَهُوَ يُهَادَى بَيْنَ ابْنَيْهِ قَالُوا نَذَرَ أَنْ يَمْشِيَ قَالَ إِنَّ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ لَغَنِيٌّ عَنْ تَعْذِيبِ هَذَا نَفْسَهُ فَأَمَرَهُ أَنْ يَرْكَبَ
Anas (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺ ikki oʻgʻli orasida suyalib borayotgan bir kishining yonidan oʻtdilar. Ular: «U piyoda yurishni nazr qilgan», dedilar. U zot: «Albatta, Alloh azza va jalla bu kishining oʻzini qiynashidan behojatdir», dedilar va unga ulovga minishni buyurdilar.Анас (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺ икки ўғли орасида суялиб бораётган бир кишининг ёнидан ўтдилар. Улар: «У пиёда юришни назр қилган», дедилар. У зот: «Албатта, Аллоҳ азза ва жалла бу кишининг ўзини қийнашидан беҳожатдир», дедилар ва унга уловга минишни буюрдилар.