حَدَّثَنَا حَسَنٌ حَدَّثَنَا ابْنُ لَهِيعَةَ حَدَّثَنَا بَكْرُ بْنُ سَوَادَةَ أَنَّ مَوْلًى لِجَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ أَخْبَرَهُ عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِأَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مَرَّ بِهِمْ وَهُمْ يَجْتَنُونَ أَرَاكًا فَأَعْطَاهُ رَجُلٌ جَنْيَ أَرَاكٍ فَقَالَ لَوْ كُنْتُ مُتَوَضِّئًا أَكَلْتُهُ
Jobir ibn Abdulloh (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadiki, Rasululloh ﷺ ular arak (mevasi)ni terayotgan paytlarida ularning yonidan oʻtdilar. Shunda bir kishi u zotga terilgan arak (mevasidan) berdi. U zot: «Agar tahoratli boʻlganimda, uni yer edim», dedilar.Жобир ибн Абдуллоҳ (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинадики, Расулуллоҳ ﷺ улар арак (меваси)ни тераётган пайтларида уларнинг ёнидан ўтдилар. Шунда бир киши у зотга терилган арак (мевасидан) берди. У зот: «Агар таҳоратли бўлганимда, уни ер эдим», дедилар.