حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، عَنْ إِسْرَائِيلَ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ حَارِثَةَ بْنِ مُضَرِّبٍ، عَنْ عَلِيٍّ، قَالَ لَمَّا حَضَرَ الْبَأْسُ يَوْمَ بَدْرٍ اتَّقَيْنَا بِرَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ وَكَانَ مِنْ أَشَدِّ النَّاسِ مَا كَانَ أَوْ لَمْ يَكُنْ أَحَدٌ أَقْرَبَ إِلَى الْمُشْرِكِينَ مِنْهُ.
Ali (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: «Badr kuni jang qattiqlashganda, biz Rasululloh ﷺ bilan panohlandik. U zot odamlarning eng botiri edilar. Mushriklarga u zotdan koʻra yaqinroq boʻlgan birorta kishi boʻlmagan edi.»Али (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: «Бадр куни жанг қаттиқлашганда, биз Расулуллоҳ ﷺ билан паноҳландик. У зот одамларнинг энг ботири эдилар. Мушрикларга у зотдан кўра яқинроқ бўлган бирорта киши бўлмаган эди.»