حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الزُّبَيْرِ، حَدَّثَنَا أَبَانُ يَعْنِي ابْنَ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنِي عَمْرُو بْنُ غُزَيٍّ، حَدَّثَنِي عَمِّي، عِلْبَاءُ عَنْ عَلِيٍّ، رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ قَالَ مَرَّتْ إِبِلُ الصَّدَقَةِ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ فَأَهْوَى بِيَدِهِ إِلَى وَبَرَةٍ مِنْ جَنْبِ بَعِيرٍ فَقَالَ مَا أَنَا بِأَحَقَّ بِهَذِهِ الْوَبَرَةِ مِنْ رَجُلٍ مِنْ الْمُسْلِمِينَ.
Ali (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ oldilaridan sadaqa tuyalari oʻtdi. U zot qoʻllarini tuyaning yon tomonidagi bir tola junga uzatib: «Men bu bir tola junga musulmonlardan boʻlgan biror kishidan koʻra haqliroq emasman», dedilar.Али (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ олдиларидан садақа туялари ўтди. У зот қўлларини туянинг ён томонидаги бир тола жунга узатиб: «Мен бу бир тола жунга мусулмонлардан бўлган бирор кишидан кўра ҳақлироқ эмасман», дедилар.