حَدَّثَنَا يَعْلَى أَخْبَرَنَا مُحَمَّدٌ يَعْنِي ابْنَ إِسْحَاقَ عَنْ الزُّهْرِيِّ عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ مَالِكِ بْنِ جُعْشُمٍ عَنْ أَبِيهِ عَنْ عَمِّهِ سُرَاقَةَ بْنِ جُعْشُمٍ قَالَسَأَلْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَنْ الضَّالَّةِ مِنْ الْإِبِلِ تَغْشَى حِيَاضِي هَلْ لِي مِنْ أَجْرٍ أَسْقِيهَا قَالَ نَعَمْ مِنْ كُلِّ ذَاتِ كَبِدٍ حَرَّاءَ أَجْرٌ
Suroqa ibn Juʼshum (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Men Rasululloh ﷺdan havzlarimga kelib qoladigan yoʻqolgan tuyalar haqida soʻrab: «Ularni sugʻorsam, menga ajr bormi?» dedim. U zot: «Ha, har bir jigari qaqragan jonivorda ajr bordir», dedilar.Суроқа ибн Жуъшум (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Мен Расулуллоҳ ﷺдан ҳавзларимга келиб қоладиган йўқолган туялар ҳақида сўраб: «Уларни суғорсам, менга ажр борми?» дедим. У зот: «Ҳа, ҳар бир жигари қақраган жониворда ажр бордир», дедилар.