حَدَّثَنَا عَبْدُ الْقُدُّوسِ أَبُو الْمُغِيرَةِ الْخَوْلَانِيُّ قَالَ حَدَّثَنَا صَفْوَانُ يَعْنِي ابْنَ عَمْرٍو حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ جَابِرٍ الطَّائِيُّ عَنْ النَّوَّاسِ بْنِ سَمْعَانَ قَالَسَأَلْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَنْ الْبِرِّ وَالْإِثْمِ فَقَالَ الْبِرُّ حُسْنُ الْخُلُقِ وَالْإِثْمُ مَا حَاكَ فِي نَفْسِكَ وَكَرِهْتَ أَنْ يَعْلَمَهُ النَّاسُ
Navvos ibn Samʼon (roziyallohu anhu) aytdi: Men Rasululloh ﷺdan yaxshilik (birr) va gunoh (ism) haqida soʻradim. Shunda u zot: «Yaxshilik — goʻzal xulqdir. Gunoh esa — koʻnglingni gʻash qiladigan va odamlar bilishini yoqtirmaydigan narsadir», dedilar.Наввос ибн Самъон (розияллоҳу анҳу) айтди: Мен Расулуллоҳ ﷺдан яхшилик (бирр) ва гуноҳ (исм) ҳақида сўрадим. Шунда у зот: «Яхшилик — гўзал хулқдир. Гуноҳ эса — кўнглингни ғаш қиладиган ва одамлар билишини ёқтирмайдиган нарсадир», дедилар.