حَدَّثَنَا عَفَّانُ حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ زَيْدٍ عَنِ الْحَسَنِ عَنْ أَبِي بَكْرَةَأَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَ لَيَرِدَنَّ عَلَيَّ الْحَوْضَ رِجَالٌ مِمَّنْ صَحِبَنِي وَرَآنِي حَتَّى إِذَا رُفِعُوا إِلَيَّ وَرَأَيْتُهُمْ اخْتُلِجُوا دُونِي فَلَأَقُولَنَّ رَبِّ أَصْحَابِي أَصْحَابِي فَيُقَالُ إِنَّكَ لَا تَدْرِي مَا أَحْدَثُوا بَعْدَكَ
Abu Bakra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Menga hamroh boʻlgan va meni koʻrgan kishilardan baʼzi erkaklar albatta havzim boshiga keladilar. Hattoki ular menga koʻtarilib, men ularni koʻrganimda, mendan tortib olinadilar. Shunda men albatta: ‹Robbim, mening ashobim, mening ashobim!› deyman. (Menga): ‹Sen ular sendan keyin nima (yangilik) chiqarganini bilmaysan›, deyiladi», dedilar.Абу Бакра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Менга ҳамроҳ бўлган ва мени кўрган кишилардан баъзи эркаклар албатта ҳавзим бошига келадилар. Ҳаттоки улар менга кўтарилиб, мен уларни кўрганимда, мендан тортиб олинадилар. Шунда мен албатта: ‹Роббим, менинг ашобим, менинг ашобим!› дейман. (Менга): ‹Сен улар сендан кейин нима (янгилик) чиқарганини билмайсан›, дейилади», дедилар.