حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ عَبْدِ الصَّمَدِ الْعَمِّيُّ حَدَّثَنَا أَبُو عِمْرَانَ الْجَوْنِيُّ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الصَّامِتِ عَنْ أَبِي ذَرٍّ قَالَكُنْتُ خَلْفَ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ حِينَ خَرَجْنَا مِنْ حَاشِي الْمَدِينَةِ فَقَالَ يَا أَبَا ذَرٍّ صَلِّ الصَّلَاةَ لِوَقْتِهَا وَإِنْ جِئْتَ وَقَدْ صَلَّى الْإِمَامُ كُنْتَ قَدْ أَحْرَزْتَ صَلَاتَكَ قَبْلَ ذَلِكَ وَإِنْ جِئْتَ وَلَمْ يُصَلِّ صَلَّيْتَ مَعَهُ وَكَانَتْ صَلَاتُكَ لَكَ نَافِلَةً وَكُنْتَ قَدْ أَحْرَزْتَ صَلَاتَكَ يَا أَبَا ذَرٍّ أَرَأَيْتَ إِنْ النَّاسُ جَاعُوا حَتَّى لَا تَبْلُغَ مَسْجِدَكَ مِنْ الْجَهْدِ أَوْ لَا تَرْجِعَ إِلَى فِرَاشِكَ مِنْ الْجَهْدِ فَكَيْفَ أَنْتَ صَانِعٌ قَالَ قُلْتُ اللَّهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ قَالَ تَصَبَّرْ يَا أَبَا ذَرٍّ أَرَأَيْتَ إِنْ النَّاسُ مَاتُوا حَتَّى يَكُونَ الْبَيْتُ بِالْعَبْدِ فَكَيْفَ أَنْتَ صَانِعٌ قَالَ قُلْتُ اللَّهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ قَالَ تَعَفَّفْ قَالَ يَا أَبَا ذَرٍّ أَرَأَيْتَ إِنْ النَّاسُ قُتِلُوا حَتَّى يَغْرَقَ حِجَارَةُ الزَّيْتِ مِنْ الدِّمَاءِ كَيْفَ أَنْتَ صَانِعٌ قُلْتُ اللَّهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ قَالَ تَدْخُلُ بَيْتَكَ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ فَإِنْ أَنَا دُخِلَ عَلَيَّ قَالَ تَأْتِي مَنْ أَنْتَ مِنْهُ قَالَ قُلْتُ وَأَحْمِلُ السِّلَاحَ قَالَ إِذًا شَارَكْتَ قَالَ قُلْتُ كَيْفَ أَصْنَعُ يَا رَسُولَ اللَّهِ قَالَ إِنْ خِفْتَ أَنْ يَبْهَرَكَ شُعَاعُ السَّيْفِ فَأَلْقِ طَائِفَةً مِنْ رِدَائِكَ عَلَى وَجْهِكَ يَبُوءُ بِإِثْمِكَ وَإِثْمِهِ
Abu Zarr (roziyallohu anhu) aytdi: Madina chekkasidan chiqqanimizda men Nabiy ﷺning ortlarida edim. U zot: «Ey Abu Zarr, namozni oʻz vaqtida oʻqi. Agar kelsang-u imom oʻqib boʻlgan boʻlsa, sen namozingni undan avval saqlab qolgan boʻlasan. Agar kelsang-u u hali oʻqimagan boʻlsa, u bilan birga oʻqiysan, namozing esa senga nafl boʻladi va namozingni saqlab qolgan boʻlasan. Ey Abu Zarr, aytchi, agar odamlar shu qadar ochlikka duchor boʻlsalarki, holsizlikdan masjidingga yeta olmasang yoki holsizlikdan toʻshagingga qayta olmasang, qanday qilasan?» dedilar. Men: «Alloh va Uning Rasuli bilguvchiroq», dedim. U zot: «Sabr qil. Ey Abu Zarr, aytchi, agar odamlar shu qadar oʻlsalarki, bir uy (bahosi) bir qulga (teng) boʻlsa, qanday qilasan?» dedilar. Men: «Alloh va Uning Rasuli bilguvchiroq», dedim. U zot: «Iffatli boʻl», dedilar. «Ey Abu Zarr, aytchi, agar odamlar shu qadar oʻldirilsalarki, Hijoratuz-Zayt qonga gʻarq boʻlsa, qanday qilasan?» dedilar. Men: «Alloh va Uning Rasuli bilguvchiroq», dedim. U zot: «Uyingga kirasan», dedilar. Men: «Yo Rasululloh, agar mening (uyimga) kirilsa-chi?» dedim. U zot: «Oʻzing kimdan boʻlsang, oʻshaning oldiga borasan», dedilar. Men: «Qurol koʻtaraymi?» dedim. U zot: «Unda sen (ularga) sherik boʻlasan», dedilar. Men: «Qanday qilay, yo Rasululloh?» dedim. U zot: «Agar qilich yaltirogʻi koʻzingni qamashtirishidan qoʻrqsang, ridongning bir chetini yuzingga tashla — u sening gunohing bilan ham, oʻz gunohi bilan ham qaytadi», dedilar.Абу Зарр (розияллоҳу анҳу) айтди: Мадина чеккасидан чиққанимизда мен Набий ﷺнинг ортларида эдим. У зот: «Эй Абу Зарр, намозни ўз вақтида ўқи. Агар келсанг-у имом ўқиб бўлган бўлса, сен намозингни ундан аввал сақлаб қолган бўласан. Агар келсанг-у у ҳали ўқимаган бўлса, у билан бирга ўқийсан, намозинг эса сенга нафл бўлади ва намозингни сақлаб қолган бўласан. Эй Абу Зарр, айтчи, агар одамлар шу қадар очликка дучор бўлсаларки, ҳолсизликдан масжидингга ета олмасанг ёки ҳолсизликдан тўшагингга қайта олмасанг, қандай қиласан?» дедилар. Мен: «Аллоҳ ва Унинг Расули билгувчироқ», дедим. У зот: «Сабр қил. Эй Абу Зарр, айтчи, агар одамлар шу қадар ўлсаларки, бир уй (баҳоси) бир қулга (тенг) бўлса, қандай қиласан?» дедилар. Мен: «Аллоҳ ва Унинг Расули билгувчироқ», дедим. У зот: «Иффатли бўл», дедилар. «Эй Абу Зарр, айтчи, агар одамлар шу қадар ўлдирилсаларки, Ҳижоратуз-Зайт қонга ғарқ бўлса, қандай қиласан?» дедилар. Мен: «Аллоҳ ва Унинг Расули билгувчироқ», дедим. У зот: «Уйингга кирасан», дедилар. Мен: «Ё Расулуллоҳ, агар менинг (уйимга) кирилса-чи?» дедим. У зот: «Ўзинг кимдан бўлсанг, ўшанинг олдига борасан», дедилар. Мен: «Қурол кўтарайми?» дедим. У зот: «Унда сен (уларга) шерик бўласан», дедилар. Мен: «Қандай қилай, ё Расулуллоҳ?» дедим. У зот: «Агар қилич ялтироғи кўзингни қамаштиришидан қўрқсанг, ридонгнинг бир четини юзингга ташла — у сенинг гуноҳинг билан ҳам, ўз гуноҳи билан ҳам қайтади», дедилар.