حَدَّثَنَا سُفْيَانُ عَنْ إِبْرَاهِيمَ بْنِ عُقْبَةَ عَنْ كُرَيْبٍ عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ قَالَ أَخْبَرَنِي أُسَامَةُ بْنُ زَيْدٍأَنَّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَرْدَفَهُ مِنْ عَرَفَةَ فَلَمَّا أَتَى الشِّعْبَ نَزَلَ فَبَالَ وَلَمْ يَقُلْ أَهْرَاقَ الْمَاءَ فَصَبَبْتُ عَلَيْهِ فَتَوَضَّأَ وُضُوءًا خَفِيفًا فَقُلْتُ الصَّلَاةَ فَقَالَ الصَّلَاةُ أَمَامَكَ قَالَ ثُمَّ أَتَى الْمُزْدَلِفَةَ فَصَلَّى الْمَغْرِبَ ثُمَّ حَلُّوا رِحَالَهُمْ وَأَعَنْتُهُ ثُمَّ صَلَّى الْعِشَاءَ
Usoma ibn Zayd (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ uni Arafotdan oʻz ortlariga mindirib olgan edilar. Dara oldiga yetganlarida tushib bavl qildilar — u «suv toʻkdilar» demadi. Men u zotga suv quyib berdim, u zot yengil taharat qildilar. Men: «Namoz!» dedim. U zot: «Namoz oldindadir», dedilar. Soʻng Muzdalifaga kelib shom namozini oʻqidilar, keyin ular yuklarini tushirdilar, men ham u zotga yordam berdim, soʻng u zot xufton namozini oʻqidilar.Усома ибн Зайд (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ уни Арафотдан ўз ортларига миндириб олган эдилар. Дара олдига етганларида тушиб бавл қилдилар — у «сув тўкдилар» демади. Мен у зотга сув қуйиб бердим, у зот енгил таҳарат қилдилар. Мен: «Намоз!» дедим. У зот: «Намоз олдиндадир», дедилар. Сўнг Муздалифага келиб шом намозини ўқидилар, кейин улар юкларини туширдилар, мен ҳам у зотга ёрдам бердим, сўнг у зот хуфтон намозини ўқидилар.