حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَبِي بُكَيْرٍ وَأَبُو سَعِيدٍ قَالَا حَدَّثَنَا زَائِدَةُ حَدَّثَنَا عَاصِمُ بْنُ أَبِي النَّجُودِ عَنْ شَهْرِ بْنِ حَوْشَبٍ عَنْ أَبِي أُمَامَةَ قَالَلَوْ لَمْ أَسْمَعْهُ مِنْ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِلَّا سَبْعًا قَالَ أَبُو سَعِيدٍ إِلَّا سَبْعَ مِرَارٍ مَا حَدَّثَ بِهِ قَالَ إِذَا تَوَضَّأَ الرَّجُلُ كَمَا أُمِرَ ذَهَبَ الْإِثْمُ مِنْ سَمْعِهِ وَبَصَرِهِ وَيَدَيْهِ وَرِجْلَيْهِ
Abu Umoma (roziyallohu anhu) aytadi: Agar men buni Nabiy ﷺdan yetti martadan kam eshitganimda, uni rivoyat qilmagan boʻlar edim. U zot: «Kishi buyurilganidek tahorat qilsa, qulogʻidan, koʻzidan, qoʻllaridan va oyoqlaridan gunoh ketadi», dedilar.Абу Умома (розияллоҳу анҳу) айтади: Агар мен буни Набий ﷺдан етти мартадан кам эшитганимда, уни ривоят қилмаган бўлар эдим. У зот: «Киши буюрилганидек таҳорат қилса, қулоғидан, кўзидан, қўлларидан ва оёқларидан гуноҳ кетади», дедилар.