حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ قَالَ حَدَّثَنَا مَعْمَرٌ عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ عَنْ أَبِيهِ عَنْ زَيْنَبَ ابْنَةِ أَبِي سَلَمَةَ عَنْ أُمِّ سَلَمَةَ أَنَّهَا قَالَتْيَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ بَنِي أَبِي سَلَمَةَ فِي حِجْرِي وَلَيْسَ لَهُمْ شَيْءٌ إِلَّا مَا أَنْفَقْتُ عَلَيْهِمْ وَلَسْتُ بِتَارِكَتِهِمْ كَذَا وَلَا كَذَا أَفَلِي أَجْرٌ إِنْ أَنْفَقْتُ عَلَيْهِمْ فَقَالَ النَّبِيُّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَنْفِقِي عَلَيْهِمْ فَإِنَّ لَكِ أَجْرَ مَا أَنْفَقْتِ عَلَيْهِمْ
Ummu Salama (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Men: «Ey Allohning Rasuli, Abu Salamaning bolalari mening tarbiyamda; ularga men sarflagan narsadan boshqa hech vaqolari yoʻq. Men ularni mana bunday ham, mana bunday ham tashlab qoʻyuvchi emasman. Ularga sarflasam, menga ajr bormi?» dedim. Shunda Nabiy ﷺ: «Ularga sarfla, chunki ularga sarflagan narsangning ajri senga bordir», dedilar.Умму Салама (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Мен: «Эй Аллоҳнинг Расули, Абу Саламанинг болалари менинг тарбиямда; уларга мен сарфлаган нарсадан бошқа ҳеч вақолари йўқ. Мен уларни мана бундай ҳам, мана бундай ҳам ташлаб қўювчи эмасман. Уларга сарфласам, менга ажр борми?» дедим. Шунда Набий ﷺ: «Уларга сарфла, чунки уларга сарфлаган нарсангнинг ажри сенга бордир», дедилар.