حَدَّثَنَا ابْنُ نُمَيْرٍ عَنْ هِشَامٍ عَنْ فَاطِمَةَ عَنْ أَسْمَاءَ قَالَتْإِنَّهَا كَانَتْ إِذَا أُتِيَتْ بِالْمَرْأَةِ لِتَدْعُوَ لَهَا صَبَّتْ الْمَاءَ بَيْنَهَا وَبَيْنَ جَيْبِهَا وَقَالَتْ إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ أَمَرَنَا أَنْ نُبْرِدَهَا بِالْمَاءِ وَقَالَ إِنَّهَا مِنْ فَيْحِ جَهَنَّمَ
Asmo (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: uning oldiga (isitmali) ayol duo qilib berishi uchun keltirilsa, u oʻzi bilan (ayolning) yoqasi orasiga suv quyar va: «Albatta, Rasululloh ﷺ bizni uni suv bilan sovutishga buyurdilar», der edi. U zot: «Albatta, u (isitma) jahannamning qaynashidandir», dedilar.Асмо (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: унинг олдига (иситмали) аёл дуо қилиб бериши учун келтирилса, у ўзи билан (аёлнинг) ёқаси орасига сув қуяр ва: «Албатта, Расулуллоҳ ﷺ бизни уни сув билан совутишга буюрдилар», дер эди. У зот: «Албатта, у (иситма) жаҳаннамнинг қайнашидандир», дедилар.