حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ عَنْ عُمَرَ بْنِ كَثِيرِ بْنِ أَفْلَحَ عَنْ عُبَيْدِ سَنُوطَا عَنْ خَوْلَةَأَنَّهَا سَمِعَتْ حَمْزَةَ يُذَاكِرُ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ الدُّنْيَا فَقَالَ إِنَّ الدُّنْيَا حُلْوَةٌ خَضِرَةٌ وَرُبَّ مُتَخَوِّضٍ فِي مَالِ اللَّهِ وَرَسُولِهِ لَهُ النَّارُ
Xavla (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadiki, u Hamzaning Nabiy ﷺ bilan dunyo haqida soʻzlashayotganini eshitdi. Shunda u zot: «Albatta, dunyo shirin va koʻm-koʻkdir. Allohning va Uning Rasulining moliga (nohaq) qoʻl uradigan qanchadan-qancha kishi bor — unga doʻzax bordir», dedilar.Хавла (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинадики, у Ҳамзанинг Набий ﷺ билан дунё ҳақида сўзлашаётганини эшитди. Шунда у зот: «Албатта, дунё ширин ва кўм-кўкдир. Аллоҳнинг ва Унинг Расулининг молига (ноҳақ) қўл урадиган қанчадан-қанча киши бор — унга дўзах бордир», дедилар.