حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ إِسْحَاقَ عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ مُعَاوِيَةَ عَنْ حَنْظَلَةَ بْنِ قَيْسٍ الزُّرَقِيِّ عَنْ أَبِي الْيَسَرِ صَاحِبِ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ قَالَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ مَنْ أَحَبَّ أَنْ يُظِلَّهُ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ فِي ظِلِّهِ فَلْيُنْظِرْ الْمُعْسِرَ أَوْ لِيَضَعْ عَنْهُ
Rasululloh ﷺning sahobalaridan boʻlgan Abul Yasar (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Kim Alloh azza va jalla uni Oʻz soyasida soyalantirishini sevsa, qiynalgan (qarzdor)ga muhlat bersin yoki (qarzni) unga kechib yuborsin», dedilar.Расулуллоҳ ﷺнинг саҳобаларидан бўлган Абул Ясар (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Ким Аллоҳ азза ва жалла уни Ўз соясида соялантиришини севса, қийналган (қарздор)га муҳлат берсин ёки (қарзни) унга кечиб юборсин», дедилар.