وَعَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ - رضى الله عنه - قَالَ: قَالَ رَسُولُ اَللَّهِ - صلى الله عليه وسلم -{ اَلْمُؤْمِنُ اَلْقَوِيُّ خَيْرٌ وَأَحَبُّ إِلَى اَللَّهِ مِنْ اَلْمُؤْمِنِ اَلضَّعِيفِ, وَفِي كُلٍّ خَيْرٌ, اِحْرِصْ عَلَى مَا يَنْفَعُكَ, وَاسْتَعِنْ بِاَللَّهِ, وَلَا تَعْجَزْ, وَإِنْ أَصَابَكَ شَيْءٌ فَلَا تَقُلْ: لَوْ أَنِّي فَعَلْتُ كَانَ كَذَا وَكَذَا, وَلَكِنْ قُلْ: قَدَّرَ اَللَّهُ وَمَا شَاءَ فَعَلَ; فَإِنَّ لَوْ تَفْتَحُ عَمَلَ اَلشَّيْطَانِ } أَخْرَجَهُ مُسْلِمٌ . 1 . 1 - صحيح. رواه مسلم (2664).
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Kuchli moʻmin Alloh nazdida zaif moʻmindan yaxshiroq va sevimliroqdir; (lekin) har birida yaxshilik bor. Senga foyda beradigan narsaga harislik qil, Allohdan yordam sora va ojizlik qilma. Agar senga biror (koʻngilsiz) narsa yetsa: ‹Agar men shunday qilganimda, bunday-bunday boʻlardi›, dema. Balki: ‹Allohning taqdiri (shunday edi); U xohlaganini qildi›, degin. Zero, ‹agar›(deyish) shaytonning amalini ochib beradi», — dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Кучли мўмин Аллоҳ наздида заиф мўминдан яхшироқ ва севимлироқдир; (лекин) ҳар бирида яхшилик бор. Сенга фойда берадиган нарсага ҳарислик қил, Аллоҳдан ёрдам сора ва ожизлик қилма. Агар сенга бирор (кўнгилсиз) нарса етса: ‹Агар мен шундай қилганимда, бундай-бундай бўларди›, дема. Балки: ‹Аллоҳнинг тақдири (шундай эди); У хоҳлаганини қилди›, дегин. Зеро, ‹агар›(дейиш) шайтоннинг амалини очиб беради», — дедилар.