وَعَنْ أَبِي عُمَيْرِ بْنِ أَنَسٍ, عَنْ عُمُومَةٍ لَهُ مِنَ اَلصَّحَابَةِ, { أَنَّ رَكْبًا جَاءُوا, فَشَهِدُوا أَنَّهُمْ رَأَوُا الْهِلَالَ بِالْأَمْسِ, فَأَمَرَهُمْ اَلنَّبِيُّ - صلى الله عليه وسلم -أَنْ يُفْطِرُوا, وَإِذَا أَصْبَحُوا يَغْدُوا إِلَى مُصَلَّاهُمْ } رَوَاهُ أَحْمَدُ, وَأَبُو دَاوُدَ -وَهَذَا لَفْظُهُ- وَإِسْنَادُهُ صَحِيحٌ 1 . 1 - صحيح. رواه أحمد (5/57 و 58)، وأبو داود (1157).
Abu Umayr ibn Anas sahobalardan boʻlgan amakilaridan rivoyat qiladi: Bir necha otliqlar kelib, kecha hilolni koʻrganliklariga guvohlik berdilar. Shunda Nabiy ﷺ ularga roʻzani ochishni va tong otganda musallolariga chiqishni buyurdilar.Абу Умайр ибн Анас саҳобалардан бўлган амакиларидан ривоят қилади: Бир неча отлиқлар келиб, кеча ҳилолни кўрганликларига гувоҳлик бердилар. Шунда Набий ﷺ уларга рўзани очишни ва тонг отганда мусаллоларига чиқишни буюрдилар.