وَعَنْ حَكِيمِ بْنِ حِزَامٍ - رضى الله عنه - { أَنَّهُ كَانَ يَشْتَرِطُ عَلَى اَلرَّجُلِ إِذَا أَعْطَاهُ مَالًا مُقَارَضَةً: أَنْ لَا تَجْعَلَ مَالِي فِي كَبِدٍ رَطْبَةٍ, وَلَا تَحْمِلَهُ فِي بَحْرٍ, وَلَا تَنْزِلَ بِهِ فِي بَطْنِ مَسِيلٍ, فَإِنْ فَعَلْتَ شَيْئًا مِنْ ذَلِكَ فَقَدَ ضَمِنْتَ مَالِي } رَوَاهُ اَلدَّارَقُطْنِيُّ, وَرِجَالُهُ ثِقَاتٌ 1 . 1 - رواه الدار قطني ( 3 / 63 )، وقوى الحافظ إسناده في " التلخيص " ( 3 / 58 ).
Hakim ibn Hizom (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, u bir kishiga mudoraba uchun mol berganida, unga shunday shart qoʻyar edi: Molimni tirik jonzotga (nam jigarga) qoʻymagin, uni dengizda olib yurmagin va sel oqadigan soylik tubiga tushirmagin. Agar shulardan birortasini qilsang, molimga zomin boʻlasan.Ҳаким ибн Ҳизом (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, у бир кишига мудораба учун мол берганида, унга шундай шарт қўяр эди: Молимни тирик жонзотга (нам жигарга) қўймагин, уни денгизда олиб юрмагин ва сел оқадиган сойлик тубига туширмагин. Агар шулардан бирортасини қилсанг, молимга зомин бўласан.