وَفِي رِوَايَةٍ لَهُمَا: فَسَأَلُوا أَنْ يُقِرَّهُمْ بِهَا عَلَى أَنْ يَكْفُوا عَمَلَهَا وَلَهُمْ نِصْفُ اَلثَّمَرِ, فَقَالَ لَهُمْ رَسُولُ اَللَّهِ - صلى الله عليه وسلم -{ نُقِرُّكُمْ بِهَا عَلَى ذَلِكَ مَا شِئْنَا ", فَقَرُّوا بِهَا, حَتَّى أَجْلَاهُمْ عُمَرُ } 1 . 1 - صحيح. رواه البخاري ( 2338 )، ومسلم ( 1551 ) ( 6 ) وزادا: " إلى تيماء وأريحاء ".
Ikkovining (Buxoriy va Muslimning) bir rivoyatida: Ular (yahudiylar) yerning ishini oʻzlari bajarishlari va ularga mevaning yarmi (boʻlishi) sharti bilan uni oʻzlariga qoldirishni soʻrashdi. Rasululloh ﷺ ularga: «Biz sizlarni oʻsha (shart) ila xohlagunimizcha bu yerda qoldiramiz», dedilar. Bas, ular Umar ularni surgun qilgunicha (oʻsha yerda) qoldilar.Икковининг (Бухорий ва Муслимнинг) бир ривоятида: Улар (яҳудийлар) ернинг ишини ўзлари бажаришлари ва уларга меванинг ярми (бўлиши) шарти билан уни ўзларига қолдиришни сўрашди. Расулуллоҳ ﷺ уларга: «Биз сизларни ўша (шарт) ила хоҳлагунимизча бу ерда қолдирамиз», дедилар. Бас, улар Умар уларни сургун қилгунича (ўша ерда) қолдилар.