حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ أَبِي بَكْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُعْتَمِرٌ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنْ سُمَىٍّ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ جَاءَ الْفُقَرَاءُ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالُوا ذَهَبَ أَهْلُ الدُّثُورِ مِنَ الأَمْوَالِ بِالدَّرَجَاتِ الْعُلاَ وَالنَّعِيمِ الْمُقِيمِ، يُصَلُّونَ كَمَا نُصَلِّي، وَيَصُومُونَ كَمَا نَصُومُ، وَلَهُمْ فَضْلٌ مِنْ أَمْوَالٍ يَحُجُّونَ بِهَا، وَيَعْتَمِرُونَ، وَيُجَاهِدُونَ، وَيَتَصَدَّقُونَ قَالَ " أَلاَ أُحَدِّثُكُمْ بِأَمْرٍ إِنْ أَخَذْتُمْ بِهِ أَدْرَكْتُمْ مَنْ سَبَقَكُمْ وَلَمْ يُدْرِكْكُمْ أَحَدٌ بَعْدَكُمْ، وَكُنْتُمْ خَيْرَ مَنْ أَنْتُمْ بَيْنَ ظَهْرَانَيْهِ، إِلاَّ مَنْ عَمِلَ مِثْلَهُ تُسَبِّحُونَ وَتَحْمَدُونَ، وَتُكَبِّرُونَ خَلْفَ كُلِّ صَلاَةٍ ثَلاَثًا وَثَلاَثِينَ ". فَاخْتَلَفْنَا بَيْنَنَا فَقَالَ بَعْضُنَا نُسَبِّحُ ثَلاَثًا وَثَلاَثِينَ، وَنَحْمَدُ ثَلاَثًا وَثَلاَثِينَ، وَنُكَبِّرُ أَرْبَعًا وَثَلاَثِينَ. فَرَجَعْتُ إِلَيْهِ فَقَالَ " تَقُولُ سُبْحَانَ اللَّهِ، وَالْحَمْدُ لِلَّهِ، وَاللَّهُ أَكْبَرُ، حَتَّى يَكُونَ مِنْهُنَّ كُلِّهِنَّ ثَلاَثًا وَثَلاَثِينَ ".
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Baʼzi kambagʻal kishilar Paygʻambar ﷺ ning oldiga kelib: «Boy kishilar yuqori darajalarga va doimiy (jannat) neʼmatlariga erishadi; ular biz kabi namoz oʻqiyapti va biz kabi roʻza tutyapti. Ularning (qoʻshimcha) moli bor — uning bilan haj va umra qiladi, Alloh yoʻlida jihod qiladi va sadaqa beradi», — dedi. Paygʻambar ﷺ: «Sizlarga bir narsani aytaymi — uni qilsangiz, sizdan oʻtib ketganlarga yetib olasiz va hech kim sizdan oʻzib keta olmaydi; siz yashayotgan odamlardan yaxshiroq boʻlasiz — faqat shunday qilgan (kishilar) mustasno: Har (farz) namozdan keyin oʻttiz uch martadan ‹Subhanalloh›, ‹Alhamdulillah› va ‹Allohu akbar› denglar», — dedilar. Biz (bu borada) ixtilof qildik; baʼzilarimiz: «‹Subhanalloh›ni oʻttiz uch marta, ‹Alhamdulillah›ni oʻttiz uch marta va ‹Allohu akbar›ni oʻttiz toʻrt marta aytamiz», — dedi. Men Paygʻambar ﷺ ning oldiga bordim; u zot: «‹Subhanalloh›, ‹Alhamdulillah› va ‹Allohu akbar›ni — har birini oʻttiz uch martadan — ayt», — dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Баъзи камбағал кишилар Пайғамбар ﷺ нинг олдига келиб: «Бой кишилар юқори даражаларга ва доимий (жаннат) неъматларига эришади; улар биз каби намоз ўқияпти ва биз каби рўза тутяпти. Уларнинг (қўшимча) моли бор — унинг билан ҳаж ва умра қилади, Аллоҳ йўлида жиҳод қилади ва садақа беради», — деди. Пайғамбар ﷺ: «Сизларга бир нарсани айтайми — уни қилсангиз, сиздан ўтиб кетганларга етиб оласиз ва ҳеч ким сиздан ўзиб кета олмайди; сиз яшаётган одамлардан яхшироқ бўласиз — фақат шундай қилган (кишилар) мустасно: Ҳар (фарз) намоздан кейин ўттиз уч мартадан ‹Субҳаналлоҳ›, ‹Алҳамдулиллаҳ› ва ‹Аллоҳу акбар› денглар», — дедилар. Биз (бу борада) ихтилоф қилдик; баъзиларимиз: «‹Субҳаналлоҳ›ни ўттиз уч марта, ‹Алҳамдулиллаҳ›ни ўттиз уч марта ва ‹Аллоҳу акбар›ни ўттиз тўрт марта айтамиз», — деди. Мен Пайғамбар ﷺ нинг олдига бордим; у зот: «‹Субҳаналлоҳ›, ‹Алҳамдулиллаҳ› ва ‹Аллоҳу акбар›ни — ҳар бирини ўттиз уч мартадан — айт», — дедилар.