حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مُحَمَّدٍ الْمَكِّيُّ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ سَعْدٍ، عَنْ سَعْدٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ أُتِيَ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عَوْفٍ ـ رضى الله عنه ـ يَوْمًا بِطَعَامِهِ فَقَالَ قُتِلَ مُصْعَبُ بْنُ عُمَيْرٍ ـ وَكَانَ خَيْرًا مِنِّي ـ فَلَمْ يُوجَدْ لَهُ مَا يُكَفَّنُ فِيهِ إِلاَّ بُرْدَةٌ، وَقُتِلَ حَمْزَةُ أَوْ رَجُلٌ آخَرُ خَيْرٌ مِنِّي فَلَمْ يُوجَدْ لَهُ مَا يُكَفَّنُ فِيهِ إِلاَّ بُرْدَةٌ، لَقَدْ خَشِيتُ أَنْ يَكُونَ قَدْ عُجِّلَتْ لَنَا طَيِّبَاتُنَا فِي حَيَاتِنَا الدُّنْيَا، ثُمَّ جَعَلَ يَبْكِي.
Saʼd (otasidan) rivoyat qiladi: Bir marta Abdurrahmon ibn Avfning oldiga taom keltirildi va u: «Musʼab ibn Umayr shahid boʻldi — u mendan yaxshiroq edi — va uni kafanlash uchun oʻz burdi (qora toʻrt burchak tor kiyim)dan boshqa narsasi yoʻq edi. Hamza — yoki boshqa bir kishi — shahid boʻldi va u ham mendan yaxshiroq edi va uni kafanlash uchun oʻz burdidan boshqa narsasi yoʻq edi. Shubhasiz, men — amallarimning savobi bu dunyodayoq menga erta berib yuborilgan boʻlishidan — qoʻrqaman», — dedi, soʻng yigʻlay boshladi.Саъд (отасидан) ривоят қилади: Бир марта Абдурраҳмон ибн Авфнинг олдига таом келтирилди ва у: «Мусъаб ибн Умайр шаҳид бўлди — у мендан яхшироқ эди — ва уни кафанлаш учун ўз бурди (қора тўрт бурчак тор кийим)дан бошқа нарсаси йўқ эди. Ҳамза — ёки бошқа бир киши — шаҳид бўлди ва у ҳам мендан яхшироқ эди ва уни кафанлаш учун ўз бурдидан бошқа нарсаси йўқ эди. Шубҳасиз, мен — амалларимнинг савоби бу дунёдаёқ менга эрта бериб юборилган бўлишидан — қўрқаман», — деди, сўнг йиғлай бошлади.