حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ أَبِي بَكْرٍ الْمُقَدَّمِيُّ، حَدَّثَنَا فُضَيْلُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنِي مُوسَى بْنُ عُقْبَةَ، قَالَ أَخْبَرَنِي كُرَيْبٌ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ انْطَلَقَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم مِنَ الْمَدِينَةِ، بَعْدَ مَا تَرَجَّلَ وَادَّهَنَ وَلَبِسَ إِزَارَهُ وَرِدَاءَهُ، هُوَ وَأَصْحَابُهُ، فَلَمْ يَنْهَ عَنْ شَىْءٍ مِنَ الأَرْدِيَةِ وَالأُزْرِ تُلْبَسُ إِلاَّ الْمُزَعْفَرَةَ الَّتِي تَرْدَعُ عَلَى الْجِلْدِ، فَأَصْبَحَ بِذِي الْحُلَيْفَةِ، رَكِبَ رَاحِلَتَهُ حَتَّى اسْتَوَى عَلَى الْبَيْدَاءِ، أَهَلَّ هُوَ وَأَصْحَابُهُ وَقَلَّدَ بَدَنَتَهُ، وَذَلِكَ لِخَمْسٍ بَقِينَ مِنْ ذِي الْقَعْدَةِ، فَقَدِمَ مَكَّةَ لأَرْبَعِ لَيَالٍ خَلَوْنَ مِنْ ذِي الْحَجَّةِ، فَطَافَ بِالْبَيْتِ وَسَعَى بَيْنَ الصَّفَا وَالْمَرْوَةِ، وَلَمْ يَحِلَّ مِنْ أَجْلِ بُدْنِهِ لأَنَّهُ قَلَّدَهَا، ثُمَّ نَزَلَ بِأَعْلَى مَكَّةَ عِنْدَ الْحَجُونِ، وَهْوَ مُهِلٌّ بِالْحَجِّ، وَلَمْ يَقْرَبِ الْكَعْبَةَ بَعْدَ طَوَافِهِ بِهَا حَتَّى رَجَعَ مِنْ عَرَفَةَ، وَأَمَرَ أَصْحَابَهُ أَنْ يَطَّوَّفُوا بِالْبَيْتِ وَبَيْنَ الصَّفَا وَالْمَرْوَةِ، ثُمَّ يُقَصِّرُوا مِنْ رُءُوسِهِمْ ثُمَّ يَحِلُّوا، وَذَلِكَ لِمَنْ لَمْ يَكُنْ مَعَهُ بَدَنَةٌ قَلَّدَهَا، وَمَنْ كَانَتْ مَعَهُ امْرَأَتُهُ فَهِيَ لَهُ حَلاَلٌ، وَالطِّيبُ وَالثِّيَابُ.
Abdulloh ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ sahobalari bilan — sochlarini tarab, moy surgach va ikki (boʻlak) ehrom matosi (ust va bel oʻrash) kiygan holda — Madinadan yoʻlga chiqdilar. U zot hech kimni — zaʼfaron bilan boʻyalgan (kiyim)dan boshqa — har qanday matoni kiyishdan qaytarmadilar; chunki u (zaʼfaron) terida (xushboʻy) hid qoldirishi mumkin. Bas, erta tongda Paygʻambar ﷺ Zulhulayfada oʻz uloviga mindilar va yoʻlga tushdilar — to Baydoʼga yetib kelgunlarigacha; u yerda u zot va sahobalari talbiya aytdi, soʻng ‹taqlid› (yaʼni qurbonlik tuyalar (budn)ning boʻyniga rangli garland (belgi) qoʻyish) marosimini qildi. Bularning hammasi Zulqaʼdaning yigirma beshida boʻldi. U zot Zulhijjaning toʻrtida Makkaga yetib kelganda, Kaʼbani tavof qildi va Safo bilan Marva orasida (saʼy) qildi. U zotda badana (qurbonlik tuya) boʻlgani va unga garland qoʻygani uchun, u zot ehromidan chiqmadilar. U zot Makkaning eng baland joylariga — Hujun yaqiniga — bordilar va u zot haj uchun ehromda edilar hamda — to Arafadan qaytgunlarigacha — Kaʼbani tavof qilgandan keyin (boshqa) uning yaqiniga bormadilar. Soʻng u zot sahobalarini — Kaʼbani tavof qilishga, soʻng Safo bilan Marva tavofiga (saʼyga), soʻng sochlarini qisqartirishga va ehromidan chiqishga — buyurdilar. Bu — faqat budn (qurbonlik tuya)ga garland qoʻymagan kishilar uchun (edi). Zavjalari (xotinlari) yonida boʻlganlarga — ular bilan (yaqinlik) qilish ruxsat etildi; shuningdek, atir va (oddiy) kiyimlar ham ularga halol boʻldi.Абдуллоҳ ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ саҳобалари билан — сочларини тараб, мой сургач ва икки (бўлак) эҳром матоси (уст ва бел ўраш) кийган ҳолда — Мадинадан йўлга чиқдилар. У зот ҳеч кимни — заъфарон билан бўялган (кийим)дан бошқа — ҳар қандай матони кийишдан қайтармадилар; чунки у (заъфарон) терида (хушбўй) ҳид қолдириши мумкин. Бас, эрта тонгда Пайғамбар ﷺ Зулҳулайфада ўз уловига миндилар ва йўлга тушдилар — то Байдўга етиб келгунларигача; у ерда у зот ва саҳобалари талбия айтди, сўнг ‹тақлид› (яъни қурбонлик туялар (будн)нинг бўйнига рангли гарланд (белги) қўйиш) маросимини қилди. Буларнинг ҳаммаси Зулқаъданинг йигирма бешида бўлди. У зот Зулҳижжанинг тўртида Маккага етиб келганда, Каъбани тавоф қилди ва Сафо билан Марва орасида (саъй) қилди. У зотда бадана (қурбонлик туя) бўлгани ва унга гарланд қўйгани учун, у зот эҳромидан чиқмадилар. У зот Макканинг энг баланд жойларига — Ҳужун яқинига — бордилар ва у зот ҳаж учун эҳромда эдилар ҳамда — то Арафадан қайтгунларигача — Каъбани тавоф қилгандан кейин (бошқа) унинг яқинига бормадилар. Сўнг у зот саҳобаларини — Каъбани тавоф қилишга, сўнг Сафо билан Марва тавофига (саъйга), сўнг сочларини қисқартиришга ва эҳромидан чиқишга — буюрдилар. Бу — фақат будн (қурбонлик туя)га гарланд қўймаган кишилар учун (эди). Завжалари (хотинлари) ёнида бўлганларга — улар билан (яқинлик) қилиш рухсат этилди; шунингдек, атир ва (оддий) кийимлар ҳам уларга ҳалол бўлди.