قَالَ أَبُو عَبْدِ اللَّهِ وَقَالَ لِي إِبْرَاهِيمُ أَخْبَرَنَا هِشَامٌ، أَخْبَرَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، قَالَ سَمِعْتُ ابْنَ أَبِي مُلَيْكَةَ، يُخْبِرُ عَنْ نَافِعٍ، مَوْلَى ابْنِ عُمَرَ أَنَّ أَيُّمَا، نَخْلٍ بِيعَتْ قَدْ أُبِّرَتْ لَمْ يُذْكَرِ الثَّمَرُ، فَالثَّمَرُ لِلَّذِي أَبَّرَهَا، وَكَذَلِكَ الْعَبْدُ وَالْحَرْثُ. سَمَّى لَهُ نَافِعٌ هَؤُلاَءِ الثَّلاَثَ.
Nofiʼ (Ibn Umarning ozod qilingan quli) rivoyat qiladi: Agar changlatilgan (chetilgan) xurmo daraxtlari sotilsa va (shartnomada) ularning mevasi haqida hech narsa aytilmasa, meva — uni changlatgan (chetgan) kishiga (sotuvchiga) qoladi; qul va ekinchi (yer)da ham shunday. Nofiʼ shu uch narsani zikr qildi.Нофиъ (Ибн Умарнинг озод қилинган қули) ривоят қилади: Агар чанглатилган (четилган) хурмо дарахтлари сотилса ва (шартномада) уларнинг меваси ҳақида ҳеч нарса айтилмаса, мева — уни чанглатган (четган) кишига (сотувчига) қолади; қул ва экинчи (ер)да ҳам шундай. Нофиъ шу уч нарсани зикр қилди.