حَدَّثَنَا آدَمُ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ حُمَيْدٍ الطَّوِيلِ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ دَعَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم غُلاَمًا حَجَّامًا فَحَجَمَهُ، وَأَمَرَ لَهُ بِصَاعٍ أَوْ صَاعَيْنِ، أَوْ مُدٍّ أَوْ مُدَّيْنِ، وَكَلَّمَ فِيهِ فَخُفِّفَ مِنْ ضَرِيبَتِهِ.
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ — hijoma (qon olish) kasbi bilan shugʻullanadigan bir qulni (chaqirib) yubordi va u (qul) u zotga hijoma qildi. Paygʻambar ﷺ unga bir yoki ikki soʼ, yoki bir yoki ikki mudd taom berishni buyurdi hamda uning xojalariga — uning (soliq) toʻlovini kamaytirishda — shafoat (iltimos) qildi.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ — ҳижома (қон олиш) касби билан шуғулланадиган бир қулни (чақириб) юборди ва у (қул) у зотга ҳижома қилди. Пайғамбар ﷺ унга бир ёки икки сў, ёки бир ёки икки мудд таом беришни буюрди ҳамда унинг хожаларига — унинг (солиқ) тўловини камайтиришда — шафоат (илтимос) қилди.