وَقَالَ أَبُو الزِّنَادِ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ حَمْزَةَ بْنِ عَمْرٍو الأَسْلَمِيِّ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ عُمَرَ ـ رضى الله عنه ـ بَعَثَهُ مُصَدِّقًا، فَوَقَعَ رَجُلٌ عَلَى جَارِيَةِ امْرَأَتِهِ، فَأَخَذَ حَمْزَةُ مِنَ الرَّجُلِ كَفِيلاً حَتَّى قَدِمَ عَلَى عُمَرَ، وَكَانَ عُمَرُ قَدْ جَلَدَهُ مِائَةَ جَلْدَةٍ، فَصَدَّقَهُمْ، وَعَذَرَهُ بِالْجَهَالَةِ. وَقَالَ جَرِيرٌ وَالأَشْعَثُ لِعَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ فِي الْمُرْتَدِّينَ اسْتَتِبْهُمْ، وَكَفِّلْهُمْ. فَتَابُوا وَكَفَلَهُمْ عَشَائِرُهُمْ. وَقَالَ حَمَّادٌ إِذَا تَكَفَّلَ بِنَفْسٍ فَمَاتَ فَلاَ شَىْءَ عَلَيْهِ. وَقَالَ الْحَكَمُ يَضْمَنُ.
Muhammad ibn Amr al-Aslamiy (otasi Hamzadan) rivoyat qiladi: Umar (roziyallohu anhu) uni (Hamzani) sadaqa (zakot) yigʻuvchi (qilib) joʻnatdi. Bir kishi oʻz xotinining choriyasi (kanizi) bilan zino qilgan edi. Hamza zinokor uchun (shaxsiy) kafillar oldi — to ular Umar oldiga kelguncha. Umar zinokorni bir yuz darra (kaltak) bilan urgan (jazolagan) edi. Umar ularning (zinokor allaqachon jazolangan degan) daʼvosini tasdiqladi va uni — (hukmni) bilmagani (johilligi) sababli — kechirdi. Jarir va Ashʼas — Ibn Masʼudga murtadlar (Islomni qabul qilgandan keyin kofir boʻlganlar) haqida: «Ularni tavbaga (chaqir) va ular uchun (shaxsiy) kafillar ol», — dedi. Ular tavba qildi va ularning qarindoshlari ular uchun kafil boʻldi. Hammodga koʻra: agar kishi boshqa bir kishi uchun kafil boʻlsa va oʻsha kishi vafot etsa, kafil — masʼuliyatdan ozod boʻladi. Hakamga koʻra: uning masʼuliyati davom etadi.Муҳаммад ибн Амр ал-Асламий (отаси Ҳамзадан) ривоят қилади: Умар (розияллоҳу анҳу) уни (Ҳамзани) садақа (закот) йиғувчи (қилиб) жўнатди. Бир киши ўз хотинининг чорияси (канизи) билан зино қилган эди. Ҳамза зинокор учун (шахсий) кафиллар олди — то улар Умар олдига келгунча. Умар зинокорни бир юз дарра (калтак) билан урган (жазолаган) эди. Умар уларнинг (зинокор аллақачон жазоланган деган) даъвосини тасдиқлади ва уни — (ҳукмни) билмагани (жоҳиллиги) сабабли — кечирди. Жарир ва Ашъас — Ибн Масъудга муртадлар (Исломни қабул қилгандан кейин кофир бўлганлар) ҳақида: «Уларни тавбага (чақир) ва улар учун (шахсий) кафиллар ол», — деди. Улар тавба қилди ва уларнинг қариндошлари улар учун кафил бўлди. Ҳаммодга кўра: агар киши бошқа бир киши учун кафил бўлса ва ўша киши вафот эца, кафил — масъулиятдан озод бўлади. Ҳакамга кўра: унинг масъулияти давом этади.