حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ يُونُسَ، حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، عَنْ مُوسَى بْنِ عُقْبَةَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما أَنَّهُ كَانَ عَلَى فَرَسٍ يَوْمَ لَقِيَ الْمُسْلِمُونَ، وَأَمِيرُ الْمُسْلِمِينَ يَوْمَئِذٍ خَالِدُ بْنُ الْوَلِيدِ، بَعَثَهُ أَبُو بَكْرٍ، فَأَخَذَهُ الْعَدُوُّ، فَلَمَّا هُزِمَ الْعَدُوُّ رَدَّ خَالِدٌ فَرَسَهُ.
Ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: U — musulmonlar (vizantiyaliklarga qarshi) jang qilgan kuni — bir otga mingan edi va musulmon qoʻshinining sarkardasi — Abu Bakr (tomonidan) tayinlangan Xolid ibn Valid edi. Dushman otni olib ketdi va dushman magʻlub etilganda, Xolid otni unga qaytardi.Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: У — мусулмонлар (византияликларга қарши) жанг қилган куни — бир отга минган эди ва мусулмон қўшинининг саркардаси — Абу Бакр (томонидан) тайинланган Холид ибн Валид эди. Душман отни олиб кетди ва душман мағлуб этилганда, Холид отни унга қайтарди.