حَدَّثَنِي عَمْرُو بْنُ عَلِيٍّ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عَدِيٍّ، عَنْ أَبِي يُونُسَ الْقُشَيْرِيِّ، عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، أَنَّ ابْنَ عُمَرَ، كَانَ يَقْتُلُ الْحَيَّاتِ ثُمَّ نَهَى قَالَ إِنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم هَدَمَ حَائِطًا لَهُ، فَوَجَدَ فِيهِ سِلْخَ حَيَّةٍ فَقَالَ " انْظُرُوا أَيْنَ هُوَ ". فَنَظَرُوا فَقَالَ " اقْتُلُوهُ ". فَكُنْتُ أَقْتُلُهَا لِذَلِكَ. فَلَقِيتُ أَبَا لُبَابَةَ فَأَخْبَرَنِي أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ تَقْتُلُوا الْجِنَّانَ، إِلاَّ كُلَّ أَبْتَرَ ذِي طُفْيَتَيْنِ، فَإِنَّهُ يُسْقِطُ الْوَلَدَ، وَيُذْهِبُ الْبَصَرَ، فَاقْتُلُوهُ ".
Abu Mulayka (Ibn Umardan) rivoyat qiladi: Ibn Umar (avval) ilonlarni oʻldirardi, lekin keyinroq ularni oʻldirishni man qildi va: «Bir marta Paygʻambar ﷺ bir devorni buzdi va uning ichida ilonning tashlab ketgan poʻstini koʻrdi. U zot: ‹Ilonni qidiringlar›, — dedi. Ular uni topdi va Paygʻambar ﷺ: ‹Uni oʻldiringlar›, — dedi. Shu sabab men ilonlarni oʻldirardim. Keyinroq men Abu Lubabani uchratdim — u menga: ‹Paygʻambar ﷺ: «Ilonlarni oʻldirmanglar — faqat orqasida ikkita oq chiziq boʻlgan, dumi kalta yoki kesik ilondan boshqa: chunki u bola tushishiga sabab boʻladi va kishini koʻr qiladi. Bas, uni oʻldiringlar», — dedi›, — dedi», — dedi.Абу Мулайка (Ибн Умардан) ривоят қилади: Ибн Умар (аввал) илонларни ўлдирарди, лекин кейинроқ уларни ўлдиришни ман қилди ва: «Бир марта Пайғамбар ﷺ бир деворни бузди ва унинг ичида илоннинг ташлаб кетган пўстини кўрди. У зот: ‹Илонни қидиринглар›, — деди. Улар уни топди ва Пайғамбар ﷺ: ‹Уни ўлдиринглар›, — деди. Шу сабаб мен илонларни ўлдирардим. Кейинроқ мен Абу Лубабани учратдим — у менга: ‹Пайғамбар ﷺ: «Илонларни ўлдирманглар — фақат орқасида иккита оқ чизиқ бўлган, думи калта ёки кесик илондан бошқа: чунки у бола тушишига сабаб бўлади ва кишини кўр қилади. Бас, уни ўлдиринглар», — деди›, — деди», — деди.