حَدَّثَنَا عِمْرَانُ بْنُ مَيْسَرَةَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، حَدَّثَنَا خَالِدٌ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَنْ أَنَسٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ ذَكَرُوا النَّارَ وَالنَّاقُوسَ، فَذَكَرُوا الْيَهُودَ وَالنَّصَارَى، فَأُمِرَ بِلاَلٌ أَنْ يَشْفَعَ الأَذَانَ وَأَنْ يُوتِرَ الإِقَامَةَ.
Anas (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Odamlar (namoz vaqtini eʼlon qilish vositasi sifatida) olov va qoʻngʻiroqni eslatdi — bunday taklif bilan ular yahudiylar va nasroniylarga ishora qildi. Lekin Bilolga — azon (yaʼni namozga chaqiruv) soʻzlarini ikki marta, iqomani esa faqat bir marta aytish — buyurildi.Анас (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Одамлар (намоз вақтини эълон қилиш воситаси сифатида) олов ва қўнғироқни эслатди — бундай таклиф билан улар яҳудийлар ва насронийларга ишора қилди. Лекин Билолга — азон (яъни намозга чақирув) сўзларини икки марта, иқомани эса фақат бир марта айтиш — буюрилди.