HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Sahih al-Buxoriy · HadisСаҳиҳ ал-Бухорий · Ҳадис4585Bob 12:Боб 12: Allohning soʻzi: «Yoʻq, Robbingga qasamki, seni oʻz oralarida chiqqan kelishmovchiliklarga hakam qilmagunlaricha, keyin, chiqargan hukmingga dillarida tanglik topmasdan, butunlay taslim boʻlmagunlaricha...» (Niso surasi, 65)Аллоҳнинг сўзи: «Йўқ, Роббингга қасамки, сени ўз ораларида чиққан келишмовчиликларга ҳакам қилмагунларича, кейин, чиқарган ҳукмингга дилларида танглик топмасдан, бутунлай таслим бўлмагунларича, зинҳор мўмин...» (Нисо сураси, 65)باب ‏<a href="https://quran.com/4/65-65">{‏فَلاَ وَرَبِّكَ لاَ يُؤْمِنُونَ حَتَّى يُحَكِّمُوكَ فِيمَا شَجَرَ بَيْنَهُمْ‏}</a>‏

حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عُرْوَةَ، قَالَ خَاصَمَ الزُّبَيْرُ رَجُلاً مِنَ الأَنْصَارِ فِي شَرِيجٍ مِنَ الْحَرَّةِ، فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ اسْقِ يَا زُبَيْرُ ثُمَّ أَرْسِلِ الْمَاءَ إِلَى جَارِكَ ‏"‏‏.‏ فَقَالَ الأَنْصَارِيُّ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَنْ كَانَ ابْنَ عَمَّتِكَ فَتَلَوَّنَ وَجْهُهُ ثُمَّ قَالَ ‏"‏ اسْقِ يَا زُبَيْرُ ثُمَّ احْبِسِ الْمَاءَ حَتَّى يَرْجِعَ إِلَى الْجَدْرِ، ثُمَّ أَرْسِلِ الْمَاءَ إِلَى جَارِكَ ‏"‏‏.‏ وَاسْتَوْعَى النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم لِلزُّبَيْرِ حَقَّهُ فِي صَرِيحِ الْحُكْمِ حِينَ أَحْفَظَهُ الأَنْصَارِيُّ، كَانَ أَشَارَ عَلَيْهِمَا بِأَمْرٍ لَهُمَا فِيهِ سَعَةٌ‏.‏ قَالَ الزُّبَيْرُ فَمَا أَحْسِبُ هَذِهِ الآيَاتِ إِلاَّ نَزَلَتْ فِي ذَلِكَ ‏[quran sura="4" aya_start="65" aya_end="65"]{‏فَلاَ وَرَبِّكَ لاَ يُؤْمِنُونَ حَتَّى يُحَكِّمُوكَ فِيمَا شَجَرَ بَيْنَهُمْ‏}‏

(Urva aytdi:) Zubayr bir ansoriy kishi bilan Harra (toshloq)dagi bir ariq (suv) toʻgʻ risida nizolashdi. Paygʻambar ﷺ: «Ey Zubayr, (avval) sugʻor, soʻng suvni qoʻ shningga qoʻ yib yubor», dedilar. Ansoriy: «Ey Allohning Rasuli, (u) ammangizning oʻgʻ li boʻ lgani uchunmi (shunday hukm qilasiz)?» dedi. Shunda (Paygʻambar ﷺning) yuzlari oʻ zgardi, soʻng: «Ey Zubayr, (avval) sugʻor, soʻng suvni — devorlarga (suv izlariga) qaytguniga qadar — toʻ xtat, soʻng suvni qoʻ shningga qoʻ y», dedilar. Ansoriy uni (Paygʻambar ﷺni) gʻazablantirganida, Paygʻambar ﷺ Zubayrga — uning haqini toʻ liq (oʻz oʻrniga qoʻ yib) — hukmni ochiq-oydin (sarih) qildi; (avval esa) u zot ikkalasiga — ularga keng (imkon) boʻ lgan bir ishni ishora qilgan edilar. Zubayr: «Men bu oyatlarni faqat shu haqda nozil boʻ ldi deb oʻylayman: ‹Yoʻq, Robbingga qasamki, ular — oralarida chiqgan nizoda seni hakam qilmagunlaricha — (haqiqiy) iymon keltirmaydilar...› (Niso surasi, 65)», dedi.(Урва айтди:) Зубайр бир ансорий киши билан Ҳарра (тошлоқ)даги бир ариқ (сув) тўғ рисида низолашди. Пайғамбар ﷺ: «Эй Зубайр, (аввал) суғор, сўнг сувни қў шнингга қў йиб юбор», дедилар. Ансорий: «Эй Аллоҳнинг Расули, (у) аммангизнинг ўғ ли бў лгани учунми (шундай ҳукм қиласиз)?» деди. Шунда (Пайғамбар ﷺнинг) юзлари ў згарди, сўнг: «Эй Зубайр, (аввал) суғор, сўнг сувни — деворларга (сув изларига) қайтгунига қадар — тў хтат, сўнг сувни қў шнингга қў й», дедилар. Ансорий уни (Пайғамбар ﷺни) ғазаблантирганида, Пайғамбар ﷺ Зубайрга — унинг ҳақини тў лиқ (ўз ўрнига қў йиб) — ҳукмни очиқ-ойдин (сариҳ) қилди; (аввал эса) у зот иккаласига — уларга кенг (имкон) бў лган бир ишни ишора қилган эдилар. Зубайр: «Мен бу оятларни фақат шу ҳақда нозил бў лди деб ўйлайман: ‹Йўқ, Роббингга қасамки, улар — ораларида чиқган низода сени ҳакам қилмагунларича — (ҳақиқий) иймон келтирмайдилар...› (Нисо сураси, 65)», деди.

Darajasi:Даражаси: SahihСаҳиҳ · Rivoyat qildi:Ривоят қилди: Urva ibn az-Zubayr