حَدَّثَنِي إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، أَخْبَرَنَا رَوْحُ بْنُ عُبَادَةَ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي ذِئْبٍ، عَنْ سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيِّ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّهُ مَرَّ بِقَوْمٍ بَيْنَ أَيْدِيهِمْ شَاةٌ مَصْلِيَّةٌ، فَدَعَوْهُ فَأَبَى أَنْ يَأْكُلَ قَالَ خَرَجَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنَ الدُّنْيَا وَلَمْ يَشْبَعْ مِنَ الْخُبْزِ الشَّعِيرِ.
(Abu Hurayra (roziyallohu anhu) rivoyat qildi)ki, u — oldilarida qovurilgan bir qoʻ y boʻ lgan bir qavmning yonidan oʻ tdi; ular uni (taomga) chaqirdi; (lekin) u yeyishdan bosh tortdi va: «Rasululloh ﷺ dunyodan — arpa nonidan (ham) toʻ ymagan holda — chiqib ketdilar» dedi.(Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) ривоят қилди)ки, у — олдиларида қовурилган бир қў й бў лган бир қавмнинг ёнидан ў тди; улар уни (таомга) чақирди; (лекин) у ейишдан бош тортди ва: «Расулуллоҳ ﷺ дунёдан — арпа нонидан (ҳам) тў ймаган ҳолда — чиқиб кетдилар» деди.