حَدَّثَنَا أَبُو الْوَلِيدِ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَمْرٌو، عَنْ خَيْثَمَةَ، عَنْ عَدِيِّ بْنِ حَاتِمٍ، قَالَ ذَكَرَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم النَّارَ، فَتَعَوَّذَ مِنْهَا وَأَشَاحَ بِوَجْهِهِ، ثُمَّ ذَكَرَ النَّارَ، فَتَعَوَّذَ مِنْهَا، وَأَشَاحَ بِوَجْهِهِ ـ قَالَ شُعْبَةُ أَمَّا مَرَّتَيْنِ فَلاَ أَشُكُّ ـ ثُمَّ قَالَ " اتَّقُوا النَّارَ وَلَوْ بِشِقِّ تَمْرَةٍ، فَإِنْ لَمْ تَجِدْ فَبِكَلِمَةٍ طَيِّبَةٍ ".
(Adiy ibn Hotam (roziyallohu anhu) aytdi:) Paygʻambar ﷺ doʻzaxni zikr qildilar, undan (Allohga) panoh soʻradilar va yuzlarini (chetga) burdilar; soʻng doʻzaxni zikr qilib, undan panoh soʻradilar va yuzlarini burdilar — (Shuʼba: «Ikki marta (ekanida) shubha qilmayman» dedi) — soʻng: «Doʻzaxdan saqlaninglar — yarim dona xurmo (sadaqa qilish) bilan boʻlsa-da; kim (shuni ham) topmasa, chiroyli (yumshoq) bir soʻz bilan (boʻlsin)» dedilar.(Адий ибн Ҳотам (розияллоҳу анҳу) айтди:) Пайғамбар ﷺ дўзахни зикр қилдилар, ундан (Аллоҳга) паноҳ сўрадилар ва юзларини (четга) бурдилар; сўнг дўзахни зикр қилиб, ундан паноҳ сўрадилар ва юзларини бурдилар — (Шуъба: «Икки марта (эканида) шубҳа қилмайман» деди) — сўнг: «Дўзахдан сақланинглар — ярим дона хурмо (садақа қилиш) билан бўлса-да; ким (шуни ҳам) топмаса, чиройли (юмшоқ) бир сўз билан (бўлсин)» дедилар.