حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا عَاصِمُ بْنُ عَلِيٍّ، حَدَّثَنَا عَاصِمُ بْنُ مُحَمَّدٍ، عَنْ وَاقِدِ بْنِ مُحَمَّدٍ، سَمِعْتُ أَبِي قَالَ عَبْدُ اللَّهِ، قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي حَجَّةِ الْوَدَاعِ " أَلاَ أَىُّ شَهْرٍ تَعْلَمُونَهُ أَعْظَمُ حُرْمَةً ". قَالُوا أَلاَ شَهْرُنَا هَذَا. قَالَ " أَلاَ أَىُّ بَلَدٍ تَعْلَمُونَهُ أَعْظَمُ حُرْمَةً ". قَالُوا أَلاَ بَلَدُنَا هَذَا. قَالَ " أَلاَ أَىُّ يَوْمٍ تَعْلَمُونَهُ أَعْظَمُ حُرْمَةً ". قَالُوا أَلاَ يَوْمُنَا هَذَا. قَالَ " فَإِنَّ اللَّهَ تَبَارَكَ وَتَعَالَى قَدْ حَرَّمَ دِمَاءَكُمْ وَأَمْوَالَكُمْ وَأَعْرَاضَكُمْ، إِلاَّ بِحَقِّهَا، كَحُرْمَةِ يَوْمِكُمْ هَذَا، فِي بَلَدِكُمْ هَذَا، فِي شَهْرِكُمْ هَذَا، أَلاَ هَلْ بَلَّغْتُ ". ـ ثَلاَثًا كُلُّ ذَلِكَ يُجِيبُونَهُ أَلاَ نَعَمْ ـ قَالَ " وَيْحَكُمْ ـ أَوْ وَيْلَكُمْ ـ لاَ تَرْجِعُنَّ بَعْدِي كُفَّارًا، يَضْرِبُ بَعْضُكُمْ رِقَابَ بَعْضٍ ".
(Abdulloh ibn Masʼud (roziyallohu anhu) rivoyat qildiki,) Rasululloh ﷺ Vidolashuv hajjida: «Ogoh boʻlinglar, qaysi oyni eng hurmatli deb bilasizlar?» dedilar. Ular: «Mana shu oyimizni», dedilar. U zot: «Qaysi shaharni eng hurmatli deb bilasizlar?» dedilar. Ular: «Mana shu shahrimizni», dedilar. U zot: «Qaysi kunni eng hurmatli deb bilasizlar?» dedilar. Ular: «Mana shu kunimizni», dedilar. U zot: «Albatta, Alloh tabaraka va taolo sizlarning qonlaringiz, mol-mulklaringiz va obroʻ-nomuslaringizni — haqli (sabab) bilan boʻlganidan boshqa holatda — mana shu shahringizda, mana shu oyingizda, mana shu kuningizning hurmati kabi harom (muqaddas) qildi. Ogoh boʻlinglar, men (dinni) yetkazdimmi?» dedilar — uch marta (takrorladilar), har safar ular: «Ha, (yetkazdingiz)», deb javob berdilar. Soʻng U zot: «Holingizga voy! Mendan keyin bir-biringizning boʻyningizni uradigan kofirlarga aylanib qaytmanglar», dedilar.(Абдуллоҳ ибн Масъуд (розияллоҳу анҳу) ривоят қилдики,) Расулуллоҳ ﷺ Видолашув ҳажжида: «Огоҳ бўлинглар, қайси ойни энг ҳурматли деб биласизлар?» дедилар. Улар: «Мана шу ойимизни», дедилар. У зот: «Қайси шаҳарни энг ҳурматли деб биласизлар?» дедилар. Улар: «Мана шу шаҳримизни», дедилар. У зот: «Қайси кунни энг ҳурматли деб биласизлар?» дедилар. Улар: «Мана шу кунимизни», дедилар. У зот: «Албатта, Аллоҳ табарака ва таоло сизларнинг қонларингиз, мол-мулкларингиз ва обрў-номусларингизни — ҳақли (сабаб) билан бўлганидан бошқа ҳолатда — мана шу шаҳрингизда, мана шу ойингизда, мана шу кунингизнинг ҳурмати каби ҳаром (муқаддас) қилди. Огоҳ бўлинглар, мен (динни) етказдимми?» дедилар — уч марта (такрорладилар), ҳар сафар улар: «Ҳа, (етказдингиз)», деб жавоб бердилар. Сўнг У зот: «Ҳолингизга вой! Мендан кейин бир-бирингизнинг бўйнингизни урадиган кофирларга айланиб қайтманглар», дедилар.