حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا بِشْرُ بْنُ السَّرِيِّ، حَدَّثَنَا نَافِعُ بْنُ عُمَرَ، عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، قَالَ قَالَتْ أَسْمَاءُ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أَنَا عَلَى، حَوْضِي أَنْتَظِرُ مَنْ يَرِدُ عَلَىَّ، فَيُؤْخَذُ بِنَاسٍ مِنْ دُونِي فَأَقُولُ أُمَّتِي. فَيَقُولُ لاَ تَدْرِي، مَشَوْا عَلَى الْقَهْقَرَى ". قَالَ ابْنُ أَبِي مُلَيْكَةَ اللَّهُمَّ إِنَّا نَعُوذُ بِكَ أَنْ نَرْجِعَ عَلَى أَعْقَابِنَا أَوْ نُفْتَنَ.
(Asmo bint Abu Bakr (roziyallohu anho) Paygʻambar ﷺdan rivoyat qiladi:) U zot: «Men hovuzimning yonida — kim mening oldimga (suv ichgani) keladi, deb — kutib turaman. Shunda baʼzi kishilar mendan (tortib) olinadi (chetlatiladi); men: ‹(Bular) ummatim!› deyman. (Alloh): ‹Sen bilmaysan — ular ortlariga (orqaga) qaytib ketdilar (dindan yuz oʻgirdilar)›, deydi», dedilar. Ibn Abu Mulayka: «Allohim, biz ortimizga (orqaga) qaytib ketishdan yoki fitnaga uchrashdan Senga panoh tilaymiz», dedi.(Асмо бинт Абу Бакр (розияллоҳу анҳо) Пайғамбар ﷺдан ривоят қилади:) У зот: «Мен ҳовузимнинг ёнида — ким менинг олдимга (сув ичгани) келади, деб — кутиб тураман. Шунда баъзи кишилар мендан (тортиб) олинади (четлатилади); мен: ‹(Булар) умматим!› дейман. (Аллоҳ): ‹Сен билмайсан — улар ортларига (орқага) қайтиб кетдилар (диндан юз ўгирдилар)›, дейди», дедилар. Ибн Абу Мулайка: «Аллоҳим, биз ортимизга (орқага) қайтиб кетишдан ёки фитнага учрашдан Сенга паноҳ тилаймиз», деди.