HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Sahih al-Buxoriy · HadisСаҳиҳ ал-Бухорий · Ҳадис7152Bob 9:Боб 9: Odamlarga mashaqqat va qiyinchilik soluvchi (haqida) bobiОдамларга машаққат ва қийинчилик солувчи (ҳақида) бобиباب مَنْ شَاقَّ شَقَّ اللَّهُ عَلَيْهِ

حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ الْوَاسِطِيُّ، حَدَّثَنَا خَالِدٌ، عَنِ الْجُرَيْرِيِّ، عَنِ طَرِيفٍ أَبِي تَمِيمَةَ، قَالَ شَهِدْتُ صَفْوَانَ وَجُنْدَبًا وَأَصْحَابَهُ وَهْوَ يُوصِيهِمْ فَقَالُوا هَلْ سَمِعْتَ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم شَيْئًا قَالَ سَمِعْتُهُ يَقُولُ ‏"‏ مَنْ سَمَّعَ سَمَّعَ اللَّهُ بِهِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ ـ قَالَ ـ وَمَنْ يُشَاقِقْ يَشْقُقِ اللَّهُ عَلَيْهِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ ‏"‏‏.‏ فَقَالُوا أَوْصِنَا‏.‏ فَقَالَ‏"‏ إِنَّ أَوَّلَ مَا يُنْتِنُ مِنَ الإِنْسَانِ بَطْنُهُ، فَمَنِ اسْتَطَاعَ أَنْ لاَ يَأْكُلَ إِلاَّ طَيِّبًا فَلْيَفْعَلْ، وَمَنِ اسْتَطَاعَ أَنْ لاَ يُحَالَ بَيْنَهُ وَبَيْنَ الْجَنَّةِ بِمِلْءِ كَفِّهِ مِنْ دَمٍ أَهْرَاقَهُ فَلْيَفْعَلْ ‏"‏‏.‏ قُلْتُ لأَبِي عَبْدِ اللَّهِ مَنْ يَقُولُ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم جُنْدَبٌ قَالَ نَعَمْ جُنْدَبٌ‏.‏

(Torif Abu Tamima aytdi:) Men Safvon, Jundab va uning hamrohlarining (majlisida) hozir boʻldim — u (Jundab) ularga vasiyat (nasihat) qilardi. Ular: «Sen Rasululloh ﷺdan biror narsa eshitganmisan?» dedilar. U: «Men U zotning shunday deganlarini eshitganman: ‹Kim (oʻz amalini riyo bilan) eshittirsa, Alloh Qiyomat kuni uni (sharmandasini) eshittiradi; kim (musulmonlarga) mashaqqat (shiqoq) solsa, Alloh Qiyomat kuni unga mashaqqat soladi›», dedi. Ular: «Bizga vasiyat (nasihat) qil», dedilar. U: «Albatta, insondan birinchi (boʻlib) sasiydigan (chiriydigan) narsa — uning qornidir; bas, kim faqat halol (pok narsa)nigina yeyishga qodir boʻlsa, shunday qilsin; va kim — toʻkkan bir hovuch qoni bilan — oʻzi bilan jannat orasi toʻsib qoʻyilmasligiga qodir boʻlsa, shunday qilsin (qon toʻkishdan saqlansin)», dedi. (Roviy aytdi:) Men Abu Abdullohga (Buxoriyga): «‹Men Rasululloh ﷺdan eshitdim› deydigan — Jundabmi?» dedim. U: «Ha, Jundab», dedi.(Ториф Абу Тамима айтди:) Мен Сафвон, Жундаб ва унинг ҳамроҳларининг (мажлисида) ҳозир бўлдим — у (Жундаб) уларга васият (насиҳат) қиларди. Улар: «Сен Расулуллоҳ ﷺдан бирор нарса эшитганмисан?» дедилар. У: «Мен У зотнинг шундай деганларини эшитганман: ‹Ким (ўз амалини риё билан) эшиттирса, Аллоҳ Қиёмат куни уни (шармандасини) эшиттиради; ким (мусулмонларга) машаққат (шиқоқ) солса, Аллоҳ Қиёмат куни унга машаққат солади›», деди. Улар: «Бизга васият (насиҳат) қил», дедилар. У: «Албатта, инсондан биринчи (бўлиб) сасийдиган (чирийдиган) нарса — унинг қорнидир; бас, ким фақат ҳалол (пок нарса)нигина ейишга қодир бўлса, шундай қилсин; ва ким — тўккан бир ҳовуч қони билан — ўзи билан жаннат ораси тўсиб қўйилмаслигига қодир бўлса, шундай қилсин (қон тўкишдан сақлансин)», деди. (Ровий айтди:) Мен Абу Абдуллоҳга (Бухорийга): «‹Мен Расулуллоҳ ﷺдан эшитдим› дейдиган — Жундабми?» дедим. У: «Ҳа, Жундаб», деди.

Darajasi:Даражаси: SahihСаҳиҳ