وَقَالَ أَبُو الْيَمَانِ أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، أَخْبَرَنِي حُمَيْدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، سَمِعَ مُعَاوِيَةَ، يُحَدِّثُ رَهْطًا مِنْ قُرَيْشٍ بِالْمَدِينَةِ، وَذَكَرَ كَعْبَ الأَحْبَارِ فَقَالَ إِنْ كَانَ مِنْ أَصْدَقِ هَؤُلاَءِ الْمُحَدِّثِينَ الَّذِينَ يُحَدِّثُونَ عَنْ أَهْلِ الْكِتَابِ، وَإِنْ كُنَّا مَعَ ذَلِكَ لَنَبْلُو عَلَيْهِ الْكَذِبَ.
Humayd ibn Abdurrahmon (rahimahulloh)dan rivoyat qilinadiki, u Muoviyaning Madinada Qurayshdan bir guruh kishilarga soʻzlab berayotganini eshitdi. U Kaʼb al-Ahborni zikr qilib: «U Ahli kitobdan rivoyat qiladigan ushbu rivoyatchilarning eng rostgoʻylaridan biri edi. Shu bilan birga biz uning (gaplarida) yolgʻonni ham sezar edik» dedi.Ҳумайд ибн Абдурраҳмон (раҳимаҳуллоҳ)дан ривоят қилинадики, у Муовиянинг Мадинада Қурайшдан бир гуруҳ кишиларга сўзлаб бераётганини эшитди. У Каъб ал-Аҳборни зикр қилиб: «У Аҳли китобдан ривоят қиладиган ушбу ривоятчиларнинг энг ростгўйларидан бири эди. Шу билан бирга биз унинг (гапларида) ёлғонни ҳам сезар эдик» деди.