ثنا أَبُو سَهْلٍ أَحْمَدُ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ زِيَادٍ ، نَا عُبَيْدُ بْنُ شَرِيكٍ , نَا ابْنُ أَبِي مَرْيَمَ , نَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ , أَخْبَرَنِي ابْنُ أَبِي حَرْمَلَةَ , قَالَ : سَمِعْتُ سَعِيدَ بْنَ الْمُسَيِّبِ , أَنَّ مَوْلًى لأُمِّ حَبِيبَةَ أَفْلَسَ , فَأُتِيَ بِهِ عُثْمَانَ بْنَ عَفَّانَ ، فَقَضَى فِيهِ عُثْمَانُ ، " أَنْ مَنْ كَانَ اقْتَضَى مِنْ حَقِّهِ شَيْئًا قَبْلَ أَنْ يُفْلِسَ فَهُوَ لَهُ , وَمَنْ عَرَفَ مَتَاعَهُ بِعَيْنِهِ فَهُوَ أَحَقُّ بِهِ "
Said ibn Musayyibdan rivoyat qilinadiki, Umm Habibaning bir mavlosi sinib qoldi va u Usmon ibn Affonning oldiga keltirildi. Usmon uning haqida shunday hukm qildi: «Kim (u) sinishidan oldin oʻz haqqidan biror narsani undirib olgan boʻlsa, u oʻshaniki. Kim oʻz molini aynan oʻzicha tanisa, u unga haqliroqdir».Саид ибн Мусаййибдан ривоят қилинадики, Умм Ҳабибанинг бир мавлоси синиб қолди ва у Усмон ибн Аффоннинг олдига келтирилди. Усмон унинг ҳақида шундай ҳукм қилди: «Ким (у) синишидан олдин ўз ҳаққидан бирор нарсани ундириб олган бўлса, у ўшаники. Ким ўз молини айнан ўзича таниса, у унга ҳақлироқдир».