حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ أَحْمَدَ بْنِ مَالِكٍ الأَسْكَافِيُّ , حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِسْحَاقَ , ثنا سُلَيْمَانُ بْنُ حَرْبٍ , ثنا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ , عَنْ أَيُّوبَ , عَنْ أَبِي قِلابَةَ ، عَنْ عَمْرِو بْنِ سَلَمَةَ , فَلَقِيتُ عَمْرًا فَحَدَّثَنِي هَذَا الْحَدِيثَ , قَالَ : كُنَّا بِحَضْرَةِ مَاءٍ مَمَرَّ النَّاسِ , وَكَانَ تَمُرُّ بِنَا الرُّكْبَانُ فَنَسْأَلُهُمْ مَا هَذَا الأَمْرُ مَا لِلنَّاسِ ؟ فَيَقُولُونَ : نَبِيُّ يَزْعُمُ أَنَّ اللَّهَ أَرْسَلَهُ وَأَنَّ اللَّهَ أَوْحَى إِلَيْهِ كَذَا وَكَذَا , فَجَعَلْتُ أَتَلَقَّى ذَلِكَ الْكَلامَ فَكَأَنَّمَا يُغْرِي فِي صَدْرِي بِغِرَاءٍ , يَقُولُ : أَحْفَظُهُ كَانَتِ الْعَرَبُ تَلَوَّمُ بِإِسْلامِهَا الْفَتْحَ , وَيَقُولُونَ : أَبْصَرُوهُ وَقَوْمَهُ , فَإِنْ ظَهْرَ عَلَيْهِمْ فَهُوَ نَبِيُّ صَادِقٌ , فَلَمَّا جَاءَنَا وَقْعَةُ الْفَتْحِ بَادَرَ كُلُّ قَوْمٍ بِإِسْلامِهِمْ , فَانْطَلَقَ أَبِي بِإِسْلامِ أَهْلِ حِوَائِنَا ذَلِكَ فَقَدِمَ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فَأَقَامَ عِنْدَهُ , فَلَمَّا أَقْبَلَ مِنْ عِنْدِ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ تَلَقَّيْنَاهُ , فَلَمَّا رَآنَا قَالَ : " جِئْتُكُمْ وَاللَّهِ مِنْ عِنْدِ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ حَقًّا , فَإِنَّهُ يَأْمُرُكُمْ بِكَذَا وَكَذَا , وَقَالَ : صَلُّوا صَلاةَ كَذَا فِي حِينِ كَذَا , وَصَلاةَ كَذَا فِي حِينِ كَذَا , وَصَلاةَ كَذَا فِي حِينِ كَذَا , فَإِذَا حَضَرَتِ الصَّلاةُ فَلْيُؤَذِّنْ لَكُمْ أَحَدُكُمْ وَلْيَؤُمَّكُمْ أَكْثَرُكُمْ قُرْآنًا " , فَنَظَرُوا فِي أَهْلِ حِوَائِنَا ذَلِكَ , فَمَا وَجَدُوا أَحَدًا أَكْثَرَ مِنِّي قُرْآنًا مِمَّا كُنْتُ أَتَلَقَّى مِنَ الرُّكْبَانِ , فَقَدَّمُونِي بَيْنَ أَيْدِيهِمْ , وَأَنَا ابْنُ سَبْعِ سِنِينَ أَوْ سِتِّ سِنِينَ , فَكَانَتْ عَلَيَّ بُرْدَةٌ فِيهَا صِغَرٌ , فَإِذَا سَجَدْتُ تَقَلَّصَتْ عَنِّي , فَقَالَتِ امْرَأَةٌ مِنَ الْحَيِّ : أَلا تُغَطُّوا عَنَّا اسْتَ قَارِئِكُمْ , فَكَسَوْنِي قَمِيصًا مِنْ مَعْقَدِ الْبَحْرَيْنِ فَمَا فَرِحْتُ بِشَيْءٍ كَفَرَحِي بِذَلِكَ الْقَمِيصِ
Abu Qilobadan, u Amr ibn Salamadan (rivoyat qiladi). (Ayyub dedi:) Men Amr bilan uchrashdim, u menga bu hadisni aytib berdi. U dedi: Biz odamlar oʻtadigan bir suv boʻyida edik. Yonimizdan otliqlar oʻtar, biz ulardan: «Bu ish nima, odamlarga nima boʻldi?» deb soʻrardik. Ular: «Bir paygʻambar — Alloh uni yuborganini va Allohga unga shunday-shunday vahiy qilganini daʼvo qilmoqda», derdilar. Men bu kalomni qabul qilib olardim va u goʻyo koʻksimga yelim bilan yopishtirilardi — yaʼni uni yodlab olardim. Arablar islom keltirishni Fathga qarab kutib turar va: «Uni va qavmini kuzatinglar; agar ularning ustidan gʻolib kelsa, u — rost paygʻambardir», derdilar. Bizga Fath voqeasi yetib kelganda, har bir qavm oʻz islomini (eʼlon qilishga) shoshildi. Otam bizning mahallamiz ahlining islomini (yetkazish uchun) yoʻlga chiqdi va Rasululloh ﷺ huzurlariga kelib, u zotning oldilarida turdi. Rasululloh ﷺ huzurlaridan qaytganida uni qarshi oldik. U bizni koʻrgach: «Alloh nomiga qasamki, men sizlarga chindan ham Rasululloh ﷺ huzurlaridan keldim. U zot sizlarni shunday-shunday (ishga) buyuradilar va: Falon namozni falon vaqtda, falon namozni falon vaqtda, falon namozni falon vaqtda oʻqinglar; namoz vaqti kirsa, biringiz sizlarga azon aytsin va Qurʼonni koʻproq biladiganingiz sizlarga imom boʻlsin, dedilar», dedi. Shunda ular bizning mahallamiz ahliga nazar soldilar va otliqlardan qabul qilib olganim sababli mendan koʻra Qurʼonni koʻproq biladigan hech kimni topmadilar. Meni oldilariga chiqardilar — men yetti yoki olti yoshli edim. Ustimda kichkinagina burda bor edi; sajda qilsam, u yigʻilib ketardi. Shunda mahalladan bir ayol: «Qorilaringizning orqasini bizdan toʻsib qoʻymaysizlarmi?» dedi. Keyin ular menga Bahrayn matosidan koʻylak kiydirdilar; men hech narsadan oʻsha koʻylakdan xursand boʻlganimchalik xursand boʻlmaganman.Абу Қилобадан, у Амр ибн Саламадан (ривоят қилади). (Айюб деди:) Мен Амр билан учрашдим, у менга бу ҳадисни айтиб берди. У деди: Биз одамлар ўтадиган бир сув бўйида эдик. Ёнимиздан отлиқлар ўтар, биз улардан: «Бу иш нима, одамларга нима бўлди?» деб сўрардик. Улар: «Бир пайғамбар — Аллоҳ уни юборганини ва Аллоҳга унга шундай-шундай ваҳий қилганини даъво қилмоқда», дердилар. Мен бу каломни қабул қилиб олардим ва у гўё кўксимга елим билан ёпиштириларди — яъни уни ёдлаб олардим. Араблар ислом келтиришни Фатҳга қараб кутиб турар ва: «Уни ва қавмини кузатинглар; агар уларнинг устидан ғолиб келса, у — рост пайғамбардир», дердилар. Бизга Фатҳ воқеаси етиб келганда, ҳар бир қавм ўз исломини (эълон қилишга) шошилди. Отам бизнинг маҳалламиз аҳлининг исломини (етказиш учун) йўлга чиқди ва Расулуллоҳ ﷺ ҳузурларига келиб, у зотнинг олдиларида турди. Расулуллоҳ ﷺ ҳузурларидан қайтганида уни қарши олдик. У бизни кўргач: «Аллоҳ номига қасамки, мен сизларга чиндан ҳам Расулуллоҳ ﷺ ҳузурларидан келдим. У зот сизларни шундай-шундай (ишга) буюрадилар ва: Фалон намозни фалон вақтда, фалон намозни фалон вақтда, фалон намозни фалон вақтда ўқинглар; намоз вақти кирса, бирингиз сизларга азон айтсин ва Қуръонни кўпроқ биладиганингиз сизларга имом бўлсин, дедилар», деди. Шунда улар бизнинг маҳалламиз аҳлига назар солдилар ва отлиқлардан қабул қилиб олганим сабабли мендан кўра Қуръонни кўпроқ биладиган ҳеч кимни топмадилар. Мени олдиларига чиқардилар — мен етти ёки олти ёшли эдим. Устимда кичкинагина бурда бор эди; сажда қилсам, у йиғилиб кетарди. Шунда маҳалладан бир аёл: «Қориларингизнинг орқасини биздан тўсиб қўймайсизларми?» деди. Кейин улар менга Баҳрайн матосидан кўйлак кийдирдилар; мен ҳеч нарсадан ўша кўйлакдан хурсанд бўлганимчалик хурсанд бўлмаганман.