حَدَّثَنِي أَحْمَدُ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ أَبِي عُثْمَانَ الْقَارِيُّ ، ثنا مُحَمَّدُ بْنُ إِسْحَاقَ بْنِ خُزَيْمَةَ , نا أَبُو سَعِيدٍ سُفْيَانُ بْنُ زِيَادٍ الْمُؤَدِّبُ , نا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ الْقَطَّامِيُّ , عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ زِيَادٍ , عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ , قَالَ : قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ : " إِذَا صَلَّى أَحَدُكُمْ فَرَعَفَ أَوْ قَاءَ , فَلْيَضَعْ يَدَهُ عَلَى فِيهِ وَيَنْظُرْ رَجُلا مِنَ الْقَوْمِ لَمْ يَسْبِقْ بِشَيْءٍ فَيُقَدِّمُهُ , وَيَذْهَبُ فَيَتَوَضَّأُ , ثُمَّ يَجِيءُ فَيَبْنِي عَلَى صَلاتِهِ مَا لَمْ يَتَكَلَّمْ فَإِنْ تَكَلَّمَ اسْتَأْنَفَ الصَّلاةَ "
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Biringiz namoz oʻqiyotganda burnidan qon ketsa yoki qusib qoʻysa, qoʻlini ogʻziga qoʻysin va jamoat ichidan (namozdan) hech narsani oʻtkazib yubormagan bir kishiga qarab, uni oldinga oʻtkazsin. Oʻzi esa borib tahorat olsin, soʻng kelib, gapirmagan boʻlsa, namozini davom ettirsin; agar gapirgan boʻlsa, namozni yangidan boshlasin», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Бирингиз намоз ўқиётганда бурнидан қон кетса ёки қусиб қўйса, қўлини оғзига қўйсин ва жамоат ичидан (намоздан) ҳеч нарсани ўтказиб юбормаган бир кишига қараб, уни олдинга ўтказсин. Ўзи эса бориб таҳорат олсин, сўнг келиб, гапирмаган бўлса, намозини давом эттирсин; агар гапирган бўлса, намозни янгидан бошласин», дедилар.