Sunan ad-Dorimiy · HadisСунан ад-Доримий · Ҳадис675
أَخْبَرَنَا يَزِيدُ بْنُ هَارُونَ ، عَنْ شُعْبَةَ ، عَنْ عَطَاءِ بْنِ أَبِي مَيْمُونَةَ ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ رَضِيَ اللهُ عَنْهُ : أَنّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ كَانَ " إِذَا ذَهَبَ لِحَاجَتِهِ، أَتَيْتُهُ أَنَا وَغُلَامٌ بِعَنَزَةٍ، وَإِدَاوَةٍ فَيَتَوَضَّأُ "
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Nabiy ﷺ hojatlariga borsalar, men va bir bola nayzacha hamda suv idishi bilan huzurlariga borar edik, u zot esa tahorat olar edilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Набий ﷺ ҳожатларига борсалар, мен ва бир бола найзача ҳамда сув идиши билан ҳузурларига борар эдик, у зот эса таҳорат олар эдилар.
Rivoyat qildi:Ривоят қилди: Anas ibn Molik