أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ ، حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ عَيَّاشٍ ، عَنْ عَاصِمٍ ، عَنْ أَبِي وَائِلٍ ، عَنِ ابْنِ مُعَيْزٍ السَّعْدِيِّ ، قَالَ : خَرَجْتُ أُسْفِرُ فَرَسًا لِي مِنَ السَّحَرِ فَمَرَرْتُ عَلَى مَسْجِدٍ مِنْ مَسَاجِدِ بَنِي حَنِيفَةَ، فَسَمِعْتُهُمْ يَشْهَدُونَ أَنَّ مُسَيْلَمَةَ رَسُولُ اللَّهِ، فَرَجَعْتُ إِلَى عَبْدِ اللَّهِ بْنِ مَسْعُودٍ فَأَخْبَرْتُهُ، فَبَعَثَ إِلَيْهِمْ الشُّرَطَ، فَأَخَذُوهُمْ، فَجِيءَ بِهِمْ، إِلَيْهِ فَتَابَ الْقَوْمُ وَرَجَعُوا عَنْ قَوْلِهِمْ، فَخَلَّى سَبِيلَهُمْ، وَقَدَّمَ رَجُلًا مِنْهُمْ يُقَالُ لَهُ : عَبْدُ اللَّهِ بْنُ النَّوَاحَةِ، فَضَرَبَ عُنُقَهُ، فَقَالُوا لَهُ : تَرَكْتَ الْقَوْمَ وَقَتَلْتَ هَذَا؟، فَقَالَ : إِنِّي كُنْتُ عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ جَالِسًا إِذْ دَخَلَ هَذَا وَرَجُلٌ وَافِدَيْنِ مِنْ عِنْدِ مُسَيْلَمَةَ، فَقَالَ لَهُمَا رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ : " أَتَشْهَدَانِ أَنِّي رَسُولُ اللَّهِ؟ "، فَقَالَا لَهُ : تَشْهَدُ أَنْتَ أَنَّ مُسَيْلَمَةَ رَسُولُ اللَّهِ، فَقَالَ : " آمَنْتُ بِاللَّهِ وَرُسُلِهِ، لَوْ كُنْتُ قَاتِلًا وَفْدًا، لَقَتَلْتُكُمَا ". فَلِذَلِكَ قَتَلْتُهُ. وَأَمَرَ بِمَسْجِدِهِمْ فَهُدِمَ
Ibn Muʼayz as-Saʼdiy aytdi: Men sahar paytida otimni yuritib chiqdim va Banu Hanifa masjidlaridan birining yonidan oʻtdim. Ularning: Musaylima Allohning rasuli, deb guvohlik berayotganlarini eshitdim. Shunda Abdulloh ibn Masʼudning oldiga qaytib, unga xabar berdim. U ularga soqchilarni yubordi, ular oʻshalarni tutib, uning huzuriga olib keldilar. Qavm tavba qilib, oʻz soʻzlaridan qaytdi, u esa ularni qoʻyib yubordi. Ulardan Abdulloh ibn an-Navvoha deb ataladigan bir kishini oldinga chiqarib, uning boʻynini uzdi. Shunda unga: «Qavmni qoʻyib yubording-u, bunisini oʻldirdingmi?» deyishdi. U aytdi: Men Rasululloh ﷺ ning huzurlarida oʻtirgan edim, shu payt bu kishi va yana bir kishi Musaylimaning oldidan elchi boʻlib kirib keldilar. Rasululloh ﷺ ularga: «Men Allohning rasuli ekanimga guvohlik berasizlarmi?» dedilar. Ular u zotga: «Sen Musaylima Allohning rasuli ekaniga guvohlik berasanmi?» deyishdi. Shunda u zot: «Men Allohga va Uning rasullariga imon keltirdim. Agar men elchilarni oʻldiradigan boʻlganimda, sizlar ikkovingizni oʻldirgan boʻlardim», dedilar. Mana shuning uchun men uni oʻldirdim. Va u ularning masjidiga buyurdi, u buzib tashlandi.Ибн Муъайз ас-Саъдий айтди: Мен саҳар пайтида отимни юритиб чиқдим ва Бану Ҳанифа масжидларидан бирининг ёнидан ўтдим. Уларнинг: Мусайлима Аллоҳнинг расули, деб гувоҳлик бераётганларини эшитдим. Шунда Абдуллоҳ ибн Масъуднинг олдига қайтиб, унга хабар бердим. У уларга соқчиларни юборди, улар ўшаларни тутиб, унинг ҳузурига олиб келдилар. Қавм тавба қилиб, ўз сўзларидан қайтди, у эса уларни қўйиб юборди. Улардан Абдуллоҳ ибн ан-Наввоҳа деб аталадиган бир кишини олдинга чиқариб, унинг бўйнини узди. Шунда унга: «Қавмни қўйиб юбординг-у, бунисини ўлдирдингми?» дейишди. У айтди: Мен Расулуллоҳ ﷺ нинг ҳузурларида ўтирган эдим, шу пайт бу киши ва яна бир киши Мусайлиманинг олдидан элчи бўлиб кириб келдилар. Расулуллоҳ ﷺ уларга: «Мен Аллоҳнинг расули эканимга гувоҳлик берасизларми?» дедилар. Улар у зотга: «Сен Мусайлима Аллоҳнинг расули эканига гувоҳлик берасанми?» дейишди. Шунда у зот: «Мен Аллоҳга ва Унинг расулларига имон келтирдим. Агар мен элчиларни ўлдирадиган бўлганимда, сизлар икковингизни ўлдирган бўлардим», дедилар. Мана шунинг учун мен уни ўлдирдим. Ва у уларнинг масжидига буюрди, у бузиб ташланди.