حَدَّثَنَا مُسْلِمُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ ، حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ أَبِي كَعْبٍ : أَبُو الْحَسَنِ الْعَبْدِيُّ ، قَالَ : حَدَّثَنِي مُوسَى بْنُ مَيْسَرَةَ الْعَبْدِيُّ ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ ، قَالَ : جَاءَ رَجُلٌ إِلَى النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، فَقَالَ لَهُ : يَا نَبِيَّ اللَّهِ إِنِّي أُرِيدُ السَّفَرَ. فَقَالَ لَهُ : " مَتَى؟ ". قَالَ : غَدًا إِنْ شَاءَ اللَّهُ. قَالَ : فَأَتَاهُ، فَأَخَذَ بِيَدِهِ، فَقَالَ لَهُ : " فِي حِفْظِ اللَّهِ، وَفِي كَنَفِهِ، زَوَّدَكَ اللَّهُ التَّقْوَى، وَغَفَرَ لَكَ ذَنْبَكَ، وَوَجَّهَكَ لِلْخَيْرِ أَيْنَمَا تَوَخَّيْتَ أَوْ أَيْنَمَا تَوَجَّهْتَ " . شَكَّ سَعِيدٌ فِي إِحْدَى الْكَلِمَتَيْنِ
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu) aytadi: Bir kishi Nabiy ﷺ huzurlariga kelib: «Ey Allohning Nabiysi, men safarga chiqmoqchiman», dedi. U zot unga: «Qachon?» dedilar. U: «Ertaga, in shoʼalloh», dedi. (Roviy) aytdi: U zot uning oldiga kelib, qoʻlidan ushladilar va unga: «Allohning himoyasida va panohida boʻl. Alloh senga taqvoni yoʻl ozigʻi qilsin, gunohingni magʻfirat qilsin va qayerga yuzlansang, seni yaxshilikka yoʻllasin», dedilar. Saʼid ikki soʻzning birida shubha qildi.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу) айтади: Бир киши Набий ﷺ ҳузурларига келиб: «Эй Аллоҳнинг Набийси, мен сафарга чиқмоқчиман», деди. У зот унга: «Қачон?» дедилар. У: «Эртага, ин шўаллоҳ», деди. (Ровий) айтди: У зот унинг олдига келиб, қўлидан ушладилар ва унга: «Аллоҳнинг ҳимоясида ва паноҳида бўл. Аллоҳ сенга тақвони йўл озиғи қилсин, гуноҳингни мағфират қилсин ва қаерга юзлансанг, сени яхшиликка йўлласин», дедилар. Саъид икки сўзнинг бирида шубҳа қилди.