أَخْبَرَنَا عَمْرُو بْنُ عَاصِمٍ ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ ، عَنْ عَاصِمٍ ، عَنْ الشَّعْبِيِّ ، عَنْ ابْنِ مَسْعُودٍ ، قَالَ : " مَنْ قَرَأَ أَرْبَعَ آيَاتٍ مِنْ أَوَّلِ سُورَةِ الْبَقَرَةِ ، وَآيَةَ الْكُرْسِيِّ، وَآيَتَانِ بَعْدَ آيَةِ الْكُرْسِيِّ، وَثَلَاثًا مِنْ آخِرِ سُورَةِ الْبَقَرَةِ ، لَمْ يَقْرَبْهُ وَلَا أَهْلَهُ يَوْمَئِذٍ شَيْطَانٌ، وَلَا شَيْءٌ يَكْرَهُهُ، وَلَا يُقْرَأْنَ عَلَى مَجْنُونٍ إِلَّا أَفَاقَ "
Ibn Masʼud (roziyallohu anhu) dedi: «Kim Baqara surasining boshidan toʻrtta oyatni, Oyatul Kursiyni, Oyatul Kursiydan keyingi ikki oyatni va Baqara surasining oxiridan uchta (oyat)ni oʻqisa, oʻsha kuni unga ham, ahliga ham na shayton, na u yoqtirmaydigan biror narsa yaqinlashadi. Ular jinni kishiga oʻqilsa, u albatta oʻziga keladi».Ибн Масъуд (розияллоҳу анҳу) деди: «Ким Бақара сурасининг бошидан тўртта оятни, Оятул Курсийни, Оятул Курсийдан кейинги икки оятни ва Бақара сурасининг охиридан учта (оят)ни ўқиса, ўша куни унга ҳам, аҳлига ҳам на шайтон, на у ёқтирмайдиган бирор нарса яқинлашади. Улар жинни кишига ўқилса, у албатта ўзига келади».