حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ زُرَارَةَ ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَهَّابِ ، حَدَّثَنَا رَاشِدٌ أَبُو مُحَمَّدٍ الْحِمَّانِيُّ ، عَنْ شَهْرِ بْنِ حَوْشَبٍ ، قَالَ : قَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ : " مَنْ قَرَأَ ( يس ) حِينَ يُصْبِحُ، أُعْطِيَ يُسْرَ يَوْمِهِ حَتَّى يُمْسِيَ، وَمَنْ قَرَأَهَا فِي صَدْرِ لَيْلِهِ، أُعْطِيَ يُسْرَ لَيْلَتِهِ حَتَّى يُصْبِحَ "
Shahr ibn Havshabdan rivoyat qilinadi: Ibn Abbos (roziyallohu anhumo): «Kim tongga kirganda Yosinni oʻqisa, unga kech kirgunicha kunining osonligi ato etiladi; kim uni kechasining boshida oʻqisa, unga tong otguncha kechasining osonligi ato etiladi», dedi.Шаҳр ибн Ҳавшабдан ривоят қилинади: Ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо): «Ким тонгга кирганда Ёсинни ўқиса, унга кеч киргунича кунининг осонлиги ато этилади; ким уни кечасининг бошида ўқиса, унга тонг отгунча кечасининг осонлиги ато этилади», деди.