HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Sunan ad-Dorimiy · HadisСунан ад-Доримий · Ҳадис1618

أَخْبَرَنَا يَعْلَى ، وَأَحْمَدُ بْنُ خَالِدٍ ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِسْحَاق ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ عُمَرَ بْنِ قَتَادَةَ ، عَنْ مَحْمُودِ بْنِ لَبِيدٍ ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ ، قَالَ : بَيْنَا نَحْنُ عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، إِذْ جَاءَ رَجُلٌ بِمِثْلِ الْبَيْضَةِ مِنْ ذَهَبٍ أَصَابَهَا فِي بَعْضِ الْمَغَازِي، قَالَ أَحْمَدُ : فِي بَعْضِ الْمَعَادِنِ، وَهُوَ الصَّوَابُ ، فَقَالَ : يَا رَسُولَ اللَّهِ، خُذْهَا مِنِّي صَدَقَةً، فَوَاللَّهِ مَا لِي مَالٌ غَيْرَهَا، فَأَعْرَضَ عَنْهُ، ثُمَّ جَاءَهُ عَنْ رُكْنِهِ الْأَيْسَرِ، فَقَالَ مِثْلَ ذَلِكَ، ثُمَّ جَاءَهُ مِنْ بَيْنِ يَدَيْهِ، فَقَالَ مِثْلَ ذَلِكَ، ثُمَّ قَالَ : " هَاتِهَا "، مُغْضَبًا، فَحَذَفَهُ بِهَا حَذْفَةً لَوْ أَصَابَهُ لَأَوْجَعَهُ أَوْ عَقَرَهُ ثُمَّ، قَالَ : " يَعْمِدُ أَحَدُكُمْ إِلَى مَالِهِ لَا يَمْلِكُ غَيْرَهُ فَيَتَصَدَّقُ بِهِ، ثُمَّ يَقْعُدُ يَتَكَفَّفُ النَّاسَ، إِنَّمَا الصَّدَقَةُ عَنْ ظَهْرِ غِنًى، خُذْ الَّذِي لَكَ لَا حَاجَةَ لَنَا بِهِ " . فَأَخَذَ الرَّجُلُ مَالَهُ وَذَهَبَ. قَالَ أَبُو مُحَمَّد : كَانَ مَالِكٌ يَقُولُ : إِذَا جَعَلَ الرَّجُلُ مَالَهُ فِي الْمَسَاكِينِ يَتَصَدَّقُ بِثُلُثِ مَالِهِ

Jobir ibn Abdulloh (roziyallohu anhu) aytdi: Biz Rasululloh ﷺ huzurlarida edik, shu payt bir kishi gʻazotlarning birida qoʻlga kiritgan tuxumdek oltin bilan keldi — Ahmad: «konlarning birida», dedi, toʻgʻrisi ham shudir — va: «Yo Rasululloh, buni mendan sadaqa qilib oling; Allohga qasamki, mening bundan boshqa molim yoʻq», dedi. U zot undan yuz oʻgirdilar. Soʻng u zotning chap tomonlaridan kelib, shuni aytdi. Soʻng oldilaridan kelib, yana shuni aytdi. Shunda u zot gʻazablangan holda: «Uni bu yoqqa ber!» dedilar-da, uni shunday otdilarki, agar unga tekkanida, uni ogʻritgan yoki jarohatlagan boʻlar edi. Soʻng: «Biringiz oʻzida boshqasi yoʻq boʻlgan molini olib sadaqa qiladi, keyin oʻtirib odamlardan qoʻl choʻzib soʻraydimi? Sadaqa faqat boylik ortidan (mol qolgan holda) boʻladi. Oʻzingnikini ol, bizga uning hojati yoʻq», dedilar. Shunda haligi kishi molini olib ketdi. Abu Muhammad aytdi: Molik: «Kishi molini miskinlarga ajratsa, molining uchdan birini sadaqa qiladi», der edi.Жобир ибн Абдуллоҳ (розияллоҳу анҳу) айтди: Биз Расулуллоҳ ﷺ ҳузурларида эдик, шу пайт бир киши ғазотларнинг бирида қўлга киритган тухумдек олтин билан келди — Аҳмад: «конларнинг бирида», деди, тўғриси ҳам шудир — ва: «Ё Расулуллоҳ, буни мендан садақа қилиб олинг; Аллоҳга қасамки, менинг бундан бошқа молим йўқ», деди. У зот ундан юз ўгирдилар. Сўнг у зотнинг чап томонларидан келиб, шуни айтди. Сўнг олдиларидан келиб, яна шуни айтди. Шунда у зот ғазабланган ҳолда: «Уни бу ёққа бер!» дедилар-да, уни шундай отдиларки, агар унга текканида, уни оғритган ёки жароҳатлаган бўлар эди. Сўнг: «Бирингиз ўзида бошқаси йўқ бўлган молини олиб садақа қилади, кейин ўтириб одамлардан қўл чўзиб сўрайдими? Садақа фақат бойлик ортидан (мол қолган ҳолда) бўлади. Ўзингникини ол, бизга унинг ҳожати йўқ», дедилар. Шунда ҳалиги киши молини олиб кетди. Абу Муҳаммад айтди: Молик: «Киши молини мискинларга ажратса, молининг учдан бирини садақа қилади», дер эди.

Rivoyat qildi:Ривоят қилди: Jobir ibn Abdulloh