حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى، وَإِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، أَخْبَرَنِي أَبُو الزُّبَيْرِ، أَنَّهُ سَمِعَ جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ، يَقُولُ كُنَّا نَبِيعُ سَرَارِينَا وَأُمَّهَاتِ أَوْلاَدِنَا وَالنَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فِينَا حَىٌّ لاَ نَرَى بِذَلِكَ بَأْسًا .
Jobir ibn Abdulloh (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ oramizda tirik ekanlarida biz choʻrilarimizni va ummu valadlarimizni (farzand tuqqan choʻrilarimizni) sotar edik, buni yomon deb hisoblamas edik.Жобир ибн Абдуллоҳ (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ орамизда тирик эканларида биз чўриларимизни ва умму валадларимизни (фарзанд туққан чўриларимизни) сотар эдик, буни ёмон деб ҳисобламас эдик.