حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا حَفْصُ بْنُ غِيَاثٍ، عَنْ عَاصِمٍ الأَحْوَلِ، عَنْ أَبِي عُثْمَانَ، عَنْ عُمَرَ، أَنَّهُ كَانَ يَنْهَى عَنِ الْحَرِيرِ، وَالدِّيبَاجِ، إِلاَّ مَا كَانَ هَكَذَا ثُمَّ أَشَارَ بِإِصْبَعِهِ ثُمَّ الثَّانِيَةِ ثُمَّ الثَّالِثَةِ ثُمَّ الرَّابِعَةِ وَقَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَنْهَانَا عَنْهُ .
Umar ibn al-Xattob (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: U kishi ipak va debodan qaytarar, faqat mana buncha boʻlgani bundan mustasno edi. Soʻng barmogʻi bilan, keyin ikkinchisi bilan, keyin uchinchisi bilan, keyin toʻrtinchisi bilan ishora qildi va: «Rasululloh ﷺ bizni undan qaytarar edilar», dedi.Умар ибн ал-Хаттоб (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: У киши ипак ва дебодан қайтарар, фақат мана бунча бўлгани бундан мустасно эди. Сўнг бармоғи билан, кейин иккинчиси билан, кейин учинчиси билан, кейин тўртинчиси билан ишора қилди ва: «Расулуллоҳ ﷺ бизни ундан қайтарар эдилар», деди.