حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُصَفَّى الْحِمْصِيُّ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْوَلِيدِ الزُّبَيْدِيُّ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَبِي أُمَامَةَ بْنِ سَهْلِ بْنِ حُنَيْفٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبَّاسٍ، عَنْ خَالِدِ بْنِ الْوَلِيدِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ ـ صلى الله عليه وسلم ـ أُتِيَ بِضَبٍّ مَشْوِيٍّ فَقُرِّبَ إِلَيْهِ فَأَهْوَى بِيَدِهِ لِيَأْكُلَ مِنْهُ فَقَالَ لَهُ مَنْ حَضَرَهُ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّهُ لَحْمُ ضَبٍّ . فَرَفَعَ يَدَهُ عَنْهُ فَقَالَ لَهُ خَالِدٌ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَحَرَامٌ الضَّبُّ قَالَ " لاَ وَلَكِنَّهُ لَمْ يَكُنْ بِأَرْضِي فَأَجِدُنِي أَعَافُهُ " . قَالَ فَأَهْوَى خَالِدٌ إِلَى الضَّبِّ فَأَكَلَ مِنْهُ وَرَسُولُ اللَّهِ ـ صلى الله عليه وسلم ـ يَنْظُرُ إِلَيْهِ .
Xolid ibn Valid (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺga qovurilgan echkemar keltirildi va u zotning oldiga qoʻyildi. U zot undan yeyish uchun qoʻllarini choʻzdilar. Shunda huzurlarida boʻlganlardan biri: «Ey Allohning Rasuli, bu echkemar goʻshti», dedi. U zot qoʻllarini undan tortdilar. Xolid u zotga: «Ey Allohning Rasuli, echkemar harommi?» dedi. U zot: «Yoʻq, lekin u mening yurtimda boʻlmagani uchun undan koʻnglim aynayotganini sezyapman», dedilar. Xolid echkemarga qoʻl choʻzib, undan yedi, Rasululloh ﷺ esa unga qarab turardilar.Холид ибн Валид (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺга қовурилган эчкемар келтирилди ва у зотнинг олдига қўйилди. У зот ундан ейиш учун қўлларини чўздилар. Шунда ҳузурларида бўлганлардан бири: «Эй Аллоҳнинг Расули, бу эчкемар гўшти», деди. У зот қўлларини ундан тортдилар. Холид у зотга: «Эй Аллоҳнинг Расули, эчкемар ҳаромми?» деди. У зот: «Йўқ, лекин у менинг юртимда бўлмагани учун ундан кўнглим айнаётганини сезяпман», дедилар. Холид эчкемарга қўл чўзиб, ундан еди, Расулуллоҳ ﷺ эса унга қараб турардилар.