حَدَّثَنَا شُجَاعُ بْنُ مَخْلَدٍ أَبُو الْفَضْلِ، قَالَ حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، أَنْبَأَنَا أَبُو بِشْرٍ، عَنْ أَبِي الْمَلِيحِ بْنِ أُسَامَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ بْنِ أَبِي سُفْيَانَ، حَدَّثَتْنِي عَمَّتِي أُمُّ حَبِيبَةَ، أَنَّهَا سَمِعَتْ رَسُولَ اللَّهِ ـ صلى الله عليه وسلم ـ يَقُولُ إِذَا كَانَ عِنْدَهَا فِي يَوْمِهَا وَلَيْلَتِهَا فَسَمِعَ الْمُؤَذِّنَ يُؤَذِّنُ قَالَ كَمَا يَقُولُ الْمُؤَذِّنُ .
Umm Habiba (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ oʻz kunlari va kechalarida uning oldilarida boʻlganlarida muazzinning azon aytayotganini eshitib, muazzin aytgani kabi (soʻzlarni) aytardilar.Умм Ҳабиба (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ ўз кунлари ва кечаларида унинг олдиларида бўлганларида муаззиннинг азон айтаётганини эшитиб, муаззин айтгани каби (сўзларни) айтардилар.