حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ عَمَّارٍ، وَسَهْلُ بْنُ أَبِي سَهْلٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ ـ صلى الله عليه وسلم ـ قَالَ " إِذَا كَانَ يَوْمُ الْجُمُعَةِ، كَانَ عَلَى كُلِّ بَابٍ مِنْ أَبْوَابِ الْمَسْجِدِ مَلاَئِكَةٌ يَكْتُبُونَ النَّاسَ عَلَى قَدْرِ مَنَازِلِهِمُ. الأَوَّلَ فَالأَوَّلَ. فَإِذَا خَرَجَ الإِمَامُ طَوَوُا الصُّحُفَ، وَاسْتَمَعُوا الْخُطْبَةَ. فَالْمُهَجِّرُ إِلَى الصَّلاَةِ كَالْمُهْدِي بَدَنَةً. ثُمَّ الَّذِي يَلِيهِ كَمُهْدِي بَقَرَةٍ. ثُمَّ الَّذِي يَلِيهِ كَمُهْدِي كَبْشٍ " . حَتَّى ذَكَرَ الدَّجَاجَةَ وَالْبَيْضَةَ زَادَ سَهْلٌ فِي حَدِيثِهِ " فَمَنْ جَاءَ بَعْدَ ذَلِكَ فَإِنَّمَا يَجِيءُ بِحَقٍّ إِلَى الصَّلاَةِ " .
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Juma kuni boʻlganda, masjid eshiklaridan har birida farishtalar turib, odamlarni kelish martabalariga koʻra, avval kelganini avval yozib boradilar. Imom chiqqach, ular varaqlarni yigʻishtirib, xutbani tinglaydilar. Namozga erta kelgan kishi tuya qurbonlik qilgan kabidir. Undan keyin kelgan kishi sigir qurbonlik qilgan kabidir. Undan keyin kelgan kishi qoʻchqor qurbonlik qilgan kabidir», dedilar. Hatto u zot tovuq va tuxumni ham zikr qildilar. Sahl oʻz hadisida shuni ziyoda qildi: «Kim shundan keyin kelsa, u faqat namozning haqqini ado etish uchun kelibdi».Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Жума куни бўлганда, масжид эшикларидан ҳар бирида фаришталар туриб, одамларни келиш мартабаларига кўра, аввал келганини аввал ёзиб борадилар. Имом чиққач, улар варақларни йиғиштириб, хутбани тинглайдилар. Намозга эрта келган киши туя қурбонлик қилган кабидир. Ундан кейин келган киши сигир қурбонлик қилган кабидир. Ундан кейин келган киши қўчқор қурбонлик қилган кабидир», дедилар. Ҳатто у зот товуқ ва тухумни ҳам зикр қилдилар. Саҳл ўз ҳадисида шуни зиёда қилди: «Ким шундан кейин келса, у фақат намознинг ҳаққини адо этиш учун келибди».