حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ مُحَمَّدٍ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، عَنْ سَعْدَانَ الْجُهَنِيِّ، عَنْ سَعْدٍ أَبِي مُجَاهِدٍ الطَّائِيِّ، - وَكَانَ ثِقَةً - عَنْ أَبِي مُدِلَّةَ، - وَكَانَ ثِقَةً - عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ـ صلى الله عليه وسلم ـ " ثَلاَثَةٌ لاَ تُرَدُّ دَعْوَتُهُمُ الإِمَامُ الْعَادِلُ وَالصَّائِمُ حَتَّى يُفْطِرَ وَدَعْوَةُ الْمَظْلُومِ يَرْفَعُهَا اللَّهُ دُونَ الْغَمَامِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ وَتُفْتَحُ لَهَا أَبْوَابُ السَّمَاءِ وَيَقُولُ بِعِزَّتِي لأَنْصُرَنَّكِ وَلَوْ بَعْدَ حِينٍ " .
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Uch kishining duosi rad qilinmaydi: odil imom, roʻza ochguncha roʻzador va mazlumning duosi. Alloh uni qiyomat kuni bulutlardan yuqoriga koʻtaradi va unga osmon eshiklari ochiladi, hamda: ‹Izzatimga qasamki, garchi bir muddatdan soʻng boʻlsa-da, seni albatta nusrat beraman›, deydi», dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Уч кишининг дуоси рад қилинмайди: одил имом, рўза очгунча рўзадор ва мазлумнинг дуоси. Аллоҳ уни қиёмат куни булутлардан юқорига кўтаради ва унга осмон эшиклари очилади, ҳамда: ‹Иззатимга қасамки, гарчи бир муддатдан сўнг бўлса-да, сени албатта нусрат бераман›, дейди», дедилар.